Pauza za kafu

Fenomen digitalne ispovedaonice

Pregled kod psihologa

 Planirao sam da ne pišem više ni jedan članak u ovoj godini, ali eto, nisam baš mogao da indiferentno prođem pored ove teme.

Stop nasilju nad ženama
Stop nasilju nad ženama

Za one koji nisu pratili, Irina Ivić, voditelj na RTS-u od jutarnjeg do kulturnog programa pokrenula je  akciju „stop nasilju nad ženama“ i ličnim primerom iznela jednu svoju životnu traumu. Njen primer je većina online medija posle određene zadrške pristojno pojačala.

Pošto sam u poslednje vreme stalno na razmeđu analitičke psihologije i nadolazećih fenomena interneta, evo moje podrške ovoj akciji na jedan neuobičajen način.

Psiholozi dobro znaju da postoje svetli primeri u kojima pojedinac uspeva da pobedi određenu fobiju. U pojedinim slučajevima, ne samo da individua uspeva da pobedi neki svoj kompleks, već ga toliko porazi, da prosto ubije svaki strah iz korpusa asocijacija kojim se taj strah hranio.

Zamislite ovaj preokret: kada osoba koja ima strah od visine, toliko pobedi taj strah, da na kraju počne da se bavi alpinizmom i postigne vrhunske rezultate, maltene rekordne. Ima puno ovako jakih i upečatljivih primera.

Ako se pitate kakve ovo ima veze sa ovom akcijom, evo odgovora.

U donedavna vremena ljudi su u osnovi bili mnogo duhovniji i mnogo češće su odlazili u crkvu. Nećemo ulaziti u polemiku oko rigidnosti hrišćanske ili neke druge dogme, prateće estradizacije i kačavendizma koji je urušava.

Pričešće uz ispovest (pokajanje) su dve od sedam svetih tajni tokom kojih je vernik iznosio svoje najdublje probleme svom duhovniku, nakon čega bi kroz liturgijski život i molitvu te probleme minimizirao.

Sekularno posmatrano, institucija ispovesti služila je za osiguravanje, ali i jačanje crkvene vlasti nad ljudskim sudbinama.

Sa pojavom psihoanalize taj proces su preuzeli psihijatri koji jesu naučno školovani profesionalci za krpljenje ljudske psihe (neki je zovu i duša).

Ali naravno, prizvuk idem kod „psihića“ nije baš blistav, pa ovo je plodno tle za nicanje puno modernih zanimanja poput koučeva, psihologa, motivacionih trenera, koji u gruboj aproksimaciji rade dosta slične, ako ne i iste stvari.

Priča je vrlo duboka u suštini. I dok aktualna nauka pokušava da objasni da je informacija mnogo fundamentalnija od energije ili materije, problem nagomilane stresogene informacije ne jenjava i sve više se somatizuje kako individualno… a tako i kroz sve prisutniju kolektivnu histeriju.

Ta fundamentalnost upravo objašnjava da informacija ne može da se uništi, ali može da menja „prirodu memorije“ u kojoj je zapisana, tj. prostim jezikom rečeno, dobro je da se stresogena informacija ne tretira kao intimna tajna, već da se izbaci ili iznese (otpusti i obriše) na koji god način.

I dok je većina „tradicionalnih ispovesti“ u reciprocitetu jedan na jedan, internet postaje jedna dramatično moćna institucija koja će vas saslušati u odnosu jedan prema „n“ te dovesti ne samo do svojevrsnog „digitalnog smirenja“ već će i ohrabriti druge da učine taj iskorak u otpuštanju patnje.

Ovakvo otpuštanje patnje, da se primetiti, nije manje snažno od onog koje se dešava na liturgiji, pregledu, obuci ili treningu…

Kolektivitet kao suma individualnih svesti upravo svojom masovnošću može „ovo čitajte krajnje alegorijski“ efikasnije da razvezuje od arhetipa stresa koji je u njegovoj osnovi, a taj višak informacija (stres) je vodeći pokretač nabujalih fenomena psihosomatike.

Sve ovo nezaustavljivo potvrđuje četvrta osovina moderne psihologije, transpersonalna psihologija.

Rigidno posmatrano, sve je fizika, tj. kvantna bio fizika, jer su u osnovi komunikacije naše svesti ili bolje reći naše podsvesti sa informacijama u ostatku kolektiviteta. Ove komunikacije su posebno pojačane kad su u pitanju javne ličnosti, jer one preko svojih medija mogu dodatno da smiruju ili razbuktavaju mase. Naravno, biti javna ličnost jeste moćna stvar, ali višak moći neraskidivo povlači i višak odgovornosti, ali i opasnosti zbog svega ovog nabrojanog.

Imam utisak da će čitaoci cinici krenuti sa grimasama, ali sa ovako na samo prvi pogled avangardnim stavom želim da naglasim još jednu poentu.

Psihohigijena društva jeste u neku ruku individualna psihohigijena.

Često puta ni manje ni više od toga, a Irina jeste sjajan primer kako da na jedan kulturan i pristojan način sugerišemo zdrav i održiv vrednosni sistem!

Milan Todorović

Milan Todorović je SEO stručnjak i vlasnik specijalizovane SEO agencije za računarsko programiranje SeoExpert.rs. Autor je i urednik nekoliko online projekata, a ponosi se turističkim portalom TT Group. Aktivan na Twitteru @Todorovic i Instagramu @seoexpert.rs. Uvek spreman za kvalitetnu SEO diskusiju!

komentara

Klikni ovde da bi ostavio trag

  • Potreba da nas čuje drugo ljudsko biće postoji u svima nama. Danas, u doba digitala, razlika između off i online svijeta se polako, polako briše. Naravno, o tom bi se tek moglo razgovarati ali to je činjenica. Sasvim slučajno si zašao i u moje polje, psihoterapije i znam koliko je ljudima bitno da budu saslušani. Jedina razlika između ispovijedanja na netu i svešteniku/psihijatru/psihoterapeutu je -osuđivanje. I još jedna stvar – lice. Izraz lica, boja glasa, način govora definišu onog ko šalje i onog ko prima poruku kao i samu poruku. da ne idem u širinu, jako je dobro „Izbaciti iz sebe ono što te muči“, samo kad je online treba biti spreman i na osudu. Ništa više.

  • Ćao CaraDara,

    Ovo je mnogo šira tema od onoga čime se ja bavim, i sigurno da postoje klanci opasnosti svake digitalne aktivnosti, al mislim da treba pokretati ovakve i slične teme, jer onda se i između redova kaže mnogo toga…

    A očekujem se da će biti prilike da na ovu temu proćaskamo i mimo digitala, tj. uz kafu 🙂

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: