High tech iz Google kuhinje

Guglov samoupravljajući automobil, jačanje brenda ili početak nove budućnosti?

Google speed

Google je inovator. Verovatno inovator kakvog do sada čovečanstvo nije imalo. Snagu svog brenda i svojih proizvoda održava na vrlo lucidne i često puta neverovatne poduhvate. Tamo gde misao običnog čoveka udari u zid, hrabro nastavlja ovaj gigant iz silicijumske doline.

Svima je poznata Google pretraga, Chrome, Google Mape, Adwords, Adsense, servisi o kojima smo dosta posali. Korisnicima pametnih mobilnih telefona i tableta Android je ušao pod kožu. Njegovi inženjeri već koriste kvantne računare u egzotičnim procesima kada inteligentna mašina obučava mašinu, a osim Google prevodioca za tekst, približili su se veoma blizu glasovnom prevodiocu razgovora između ljudi različitih jezika. Nije im odbojna ideja sistematizacije DNK lanca svih ljudi u jednu objedinjenu bazu.

Pre nekoliko meseci pobedili su Nasinog robota u disciplini „penjanja robota uz lestice“, i time obezbedili ozbiljan prodor u industrijsku ali i personalnu (kućnu) robotiku. Pisaćemo šta se sve krčka u njihovim decenijskim planovima, a ono što je sledeće jeste nastup na jedan totalno drugačiji način u automobilsku industriju.

Ko bi rekao da će Gugl biti taj ko će kreirati i budućnost svetskog saobraćaja. Ono što je nekada bio lajtmotiv SF filmova, iz Guglove perspektive trebalo bi da postane realnost u bliskoj budućnosti. Točkovi ostaju, ali je vreme da zaboravimo na volane, ili bar na one kojima sami upravljamo.

Google Self-Driving Car za bezbedniji saobraćaj

Kormilo naše sudbine, sreće i nesreće na autoputevima i uskim ulicama sa gustim saobraćajem, uskoro ćemo prepustiti u ruke pametnih mašina. Bar tako tvrde ljudi iz Gugla koji rade na tom projektu, a za petama su im i timovi nekoliko svetskih automobilskih brendova, pre svih Nisana, Tojote i Audija.

Ono od čega sve počinje kada je samoupravljajući Guglov automobil u pitanju (Google Self-Driving Car) jeste, naravno, prikupljanje informacija. Na krovu ovog automobila nalaze se laseri i radari koji neprestano skeniraju sve što se oko automobila nalazi, a zatim centralni računar obrađuje informacije kako bi se donela odluka o sledećem potezu.

U suštini, isto ono što čine i ljudske oči, mozak, a potom i ruke i stopala kojima upravljamo automobilom. Najnovije informacije iz kompanije kažu da Google Self-Driving Car već može da razlikuje pešake od biciklista i automobila, bezbedno prelazi prugu, zaobilazi zaustavljeni auto, prepozna radove na putu i prilagodi se svim ovim okolnostima. Jasno je, kao i u slučaju pravih vozača, gradske ulice predstavljaju mnogo veći izazov od autoputeva.

Pristupačnost – luksuz ili investicija

Iako je oprema koja trenutno omogućava kretanje Guglovog samoupravljajućeg automobila procenjena na 250 hiljada dolara, sva je prilika da će, kao i svaka poslednja reč tehnologije, i ovo prevozno sredstvo jednom postići razumnu tržišnu cenu. Štaviše, kada ono postane realnost i pređe u masovnu upotrebu, očekivano bi bilo da se traži posebna dozvola za staromodno upravljanje automobilom. Dodavanje gasa po vlastitom nahođenju i majstorske bravure iskusnih vozača postaće stvar luksuza rezervisana za one dubljeg džepa. Jednostavno, kada auto bude usavršen, vožnja njim trebalo bi da bude savršeno bezbedna, a podaci kažu da se troškovi iz saobraćajnih nesreća u SAD koji obuhvataju  i operacije povređenih i popravku vozila vrte oko 450 milijardi godišnje.

Od ljudi koji rade na ovim projektima dobijamo informacije da se komercijalna upotreba samoupravljajućih automobila može očekivati u narednih 10 do 15 godina. U Guglu kažu da bi to moglo da se desi oko 2025. dok su u Nisanu optimističniji i pominju 2020. godinu.

Nepoverenje – tako ljudska osobina

Naravno, ne treba očekivati da će ljudi olako prihvatiti kao ispravnu odluku da treba da prepuste brigu o svojoj bezbednosti na putu softveru automobila. Skepsa je očekivana i logična. Čak se i FBI oglasio sa sumnjom da će samoupravljajući automobili biti savršeno sredstvo za izvršavanje bombaških terorističkih napada.

Ljudi se plaše i efikasnosti ovih automobila. Jedni sumnjaju da će automobil svaki put kada registruje pešaka ili biciklistu u blizini spustiti brzinu na minimum, drugi da će zaokretanje na putu biti nemoguća misija. Sve u svemu, u vožnji kako je doživljavamo danas mnogo toga prepušteno je improvizaciji vozača i opravdano je postojanje sumnje da li će nekakav softber moći da oponaša čovekov prilagodljivi um. U slučaju neizbežnih nesreća, pitaju se skeptici, kako će program moći da donese moralnu odluku da li da udari u automobil, dete kraj puta ili starca na biciklu.

Teoretičari zavere već razmišljaju kako će ovaj vid upravljanja automobilima dovesti sve nas u veliku opasnost. Naime, kompanije koje nam prodaju ove automobila mogle bi preneti kontrolu nad centralnim sistemom ljudima sa vlasti koji i se mogli tako osloboditi nepodobnih građana „samoupravljajućim“ saobračajnim nesrećama. U jednoj epizodi serijala Doctor Who, kompanija koja prodaje ovu vrstu programa počinje sarađivati sa vanzemaljcima koji planiraju da komandom za samouništenje prepolove stanovništvo planete. Sve u svemu, iako ove teorije idu predaleko, zanimljivo je zapitati se da li bi se samoupravljajući automobili mogli hakovati i kakve bi se bezbedonosne mere protiv toga mogle preduzimati.

Beneficije od Guglovog samoupravljajućeg automobila

Suvišno je govoriti o revolucionarnim potencijalima ovakvih vozila. Ali, šta to ona stvarno donose. Relanost bi mogla biti takva kao da svi posedujemo vlastito taksi vozilo u svakom trenutku nama na raspolaganju, bez potencijalno neraspoloženog taksiste koji nam može upropastiti dan. Ne bi bilo polaganja vozačkih ispita, a dozvole bi mogli dobiti i slaboviti i nepokretni ljudi. Mada, o ulasku u auto u izmenjenom stanju usled alkohola ili nečeg jačeg tek treba čuti poslednju reč nadležnih.

Dakle, krećemo na posao i ulazimo u automobil bez volana, kažemo destinaciju i slobodno se zadubimo u dovršavanje započetog projekta ili čitanje knjige. Uostalom, mogli bismo se i prisećati sa nostalgijom onog davnog vremena prelazeći još jednu šemu u igrici Need For Speed dok Guglov softver upravlja našim automobilom. Pomalo ironičan, ali vrlo verovatan scenario.

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: