Internet marketing On page optimizacija

Kreativno pisanje II deo

volim pisanjeNeretko smo u poslednje vreme imali priliku da na društvenim mrežama naiđemo na priču Ernesta Hemingveja, koja je nezvanična najkraća priča na svetu.

Na prodaju dečije cipele. Nikada upotrebljene.

Dakle, šest reči je velikom piscu bilo dovoljno da prodrma svako osetljivo, a i poneko tvrdo srce. Magija ove priče je u onome što u njoj nije rečeno. Hemingvej je uspeo da napiše ovako kratku priču oslanjajući se na konotaciju koja leži iza nje i koja je svakome lako odgonetljiva.

Loš pisac napisao bi:

Šetajući gradom ovog popodeva naiđoh na jednog mladog čoveka koji je po ciči zimi pred svojom kućom prodavao mnoge stvari iz svog pokućstva. Među njima ugledah i dečije cipele, sasvim sjajne i učini mi se da mora da ih je ovaj mladi čovek kupio svom detetu. Nije mi bilo jasno zašto ih sada prodaje pa ga upitah o tome. Kako je bilo tužno čuti da je njegovo dete preminulo pre nego što je moglo da ih ijednom obuje.

Složićete se da bi ovo bila naivno potresna i jednostavno loša priča. Ali Hemingvej se poigrao sa nama dajući nam taman onoliko smernica da ne zalutamo u odgonetanju smisla. Savršen primer kvalitetnog kopirajtinga. Sve u svemu, ako je određeno vreme potrebno da se napiše dobra priča, budite sigurni da će biti potrebno dvostruko više vremena da se ona skrati na polovinu, ali i da će biti dvostruko bolja.

Međutim, ovakva vrsta veštine, kao i Hemingvejeva genijalnost, nisu stvari koje ikome padaju sa neba. I sam Hemingvej zapisao je jednom: Ljude ne zanima činjenica da si morao naučiti tako da pišeš. Pusti ih neka misle da si se rodio sa tim. Činjenica da je nešto naučeno i mukotrpnim radom stečeno oduzima bajkovitost pojavama kao što je dobro, kreativno pisanje. Svima je draže da veruju da je umetnički „dar“ plod božanskog nadahnuća. Isto tako, čoveku je poetičnije da u piscu vidi romantičnog odabranika koji će svoj talenat morati da plati tragičnom ljubavnom sudbinom i nerazumevanjem sveta. Stvarnost je mnogo prozaičnija.

Veština pisanja

Kao i svi zanati, i veština pisanja je nešto što se stiče vremenom i radom. Kao i svaki šegrt, i mladi pisac mora poći sa dna. Najpre ide gledanje tuđeg rada. Kovač posmatra starijeg kovača na delu, neafirmisani pisac čita dela velikih majstora. U jednom trenutku u posmatraču se javlja želja da i sam pokuša ono o čemu mu se čini da je posmatranjem dovoljno naučio. Nije to baš lako. Uglavnom, svi smo skloni tome da precenjujemo svoje sposobnosti i potcenjujemo težinu poslova pre nego što se u njima okušamo. Ipak, prvi neuspeh je trenutak kada može nastati suprotan scenario – opasnost da potcenimo sebe i preuveličamo neodstižni ideal kojem težimo. Način da se održimo na pravom putu, koliko god on bio težak, jeste rad, potpomognut verom i upornošću.

Zrno talenta

Neki pisci pokušali su dati plan rada onima koji to tek žele da postanu pa su propisivali broj reči koje je neophodno napisati pre nego što sebe možemo nazvati piscima. Nasuprot romantičnim sklonostima da se pisci vide kao božanskim duhom nadahnuti pojednici, ovo bi bila prevelika banalizacija književnog zanata. Ljudi se među sobom razlikuju i zrno talenta ipak igra neku ulogu.

Pisac je onaj čovek za kojeg je pisanje komplikovanije nego za druge ljude, rekao je Tomas Man.

Možda je bolje krenuti od ove parole. Kreativni pisac, dakle, jeste onaj koji shvata da postoji razlika između načina na koje se stvari mogu iskazati. Što je njegovo čulo kojim uočava te razlike prefinjenije, to je i on više na dobrom putu da i sam pronađe one željene načine. Prazan list papira je način na koji nam Bog govori koliko je teško biti Bog, zapisao je Sidni Šeldon.

Dok se ritam života ubrzavao i tehnologija se razvijala, promenile su se i ljudske navike. Danas čovek izbegava obimne sadržaje i čita, kao što i sve ostalo radi, u žurbi. Sa druge strane, njegova pažnja, usled življenja u dinamičnom svetu punom buke i efikasnosti, oslabila je. Pisac sve to mora uzeti u obzir. On je tu zbog čitalaca, ne oni zbog njega. Čitalac, u sigurnosti svog doma i brzog skrolovanja, preskače sve ono što mu u roku od par sekundi ne zadrži pažnju. U sred internetske džungle vesti i informacija, pisac sebi ne sme dozvoliti luksuz da se poigrava sa vremenom čitaoca. Na kraju krajeva, polagati pravo na tuđe vreme, može se posmatrati i vrlo nekulturnim gestom.

Druga je stvar sa kreativnim pisanjem za štampane medije. Uočite razliku. Tekst na ekranu pred nas iskače velikim delom slučajno i neprestano je ometan ostalim sadržajima koji čekaju najmanji kiks da ga izbace iz igre. Nije tako i sa tekstovima koji se pišu za časopise. Ako je neko bio spreman da da novac za svoj omiljeni magazin i ode do trafike da bi ga nabavio, može se zaključiti da očekuje i užitak proporcionalan svojim ulaganjima. Njemu je potrebno nešto čime će zaustaviti vreme, zajedno sa šoljom vrele kafe. Pažljivo prekrstivši noge, čitalac štampanog časopisa, nasuprot informacijama, želi kvalitet. Nemarno sastavljena rečenica i prodavanje bajatih priča ispod prekrečenih naslova može vam proći svega jedanput. Svaka reč koju napišete doprinosti vašem brendiranju, a brend se mnogo teže stiče nego što se gubi u svetu pisane reči.

Nove forme pisane reči

Novi mediji nisu samo ubili stare forme pisane reči. Oni su i stvorili nove. Ukoliko sumnjate u upotrebljivost kreativnog pisanja u današnje vreme kada nas okružuju video snimci i fotografije, varate se. Dobar i originalan sadržaj je i dalje oblast u koju kompanije najviše ulažu u svom virtuelnom prisustvu na internetu.

Kreativne idejeTekst ne igra presudnu ulogu samo na blogovima i sajtovima, nego i u reklamnim sloganima i video reklamama i u vođenju fejsbuk, tviter ili gugl plus kampanja. Reći ono što želite na što efikasniji način znači reći to kratko i jasno, zaintrigirati maštu i sačuvati pažnju i uputiti uspešan poziv da se izdvoji još vremena tokom kojeg ćete imati na raspolaganju pažnju ciljane grupe. Kreativno pisanje i kopirajting nisu daleko od umetnosti (ili igre) zavođenja na ljubavnom planu – tu se pogrešni koraci skupo naplaćuju, ali je i svako oklevanje kobno.

Ukoliko se odlučite da živite od kreativnog pisanja bićete prinuđeni da se borite sa neuspesima i nezadovoljstvom napisanim iz dana u dan.

Za to vreme imajte na umu i reči čuvenog američkog pisca naučne fantastike, Reja Bredberija: Niko ko se trudi nije gubitnik. Možda neće postati veliki pisac, ali ako uloži one starinske vrline teškog, istrajnog rada, na kraju će napraviti za sebe karijeru pisca.

Za početak, odbacite mit o rođenim genijima koji se napajaju svojim zanosnim muzama i nižu reči sa lakoćom rođenog akrobate. Čovek mora biti mnogo češće zagledan u dosadni beli pepir nego u zalaske sunca i planinske vodopade ako želi da bude pisac.

Budite zahvalni za svaku kritiku dok učite kreativno pisanje

Zaboravite na sujetu i shvatite da na putu ovladavanja svakom veštinom, pa i veštinom kreativnog pisanja, vaš ego stoji pred vama kao vaš najveći neprijatelj. Svakome je svoje selo najlepše, a vaša majka i devojka retko će vam reći šta zaista misle o vašem pisanju. Zato ga morate izložiti nemilosrdnom oku objektivnog posmatrača. Jedan od najboljih načina za to možda bi bio da se prihvatite posla za koji možda i ne smatrate da ste sposobni. Silom prilika i pod pritiskom propisanog roka moraćete da istisnete i poslednju kap svog urođenog talenta i trudom stečenog znanja. Shvatite, nakon što pošaljete taj tekst na pravu adresu, najgore što može da vam se desi je da ne dobijete nijednu zamerku. Naravno, u slučaju da već niste profesionalac kome se nema šta zameriti i koji više nema šta naučiti, ali do tog cilja vodi dug put.

Kritikujući vas, ljudi vam pomažu da uočite greške koje ste načinili. Ne ljutite se zbog toga. Nasuprot, budite zahvalni. Ukoliko radite za nekoga ko je stručnjak u svojoj oblasti, pomislite koliko bi koštao privatan čas kod te osobe, ako bi uopšte imala vremena za tako nešto. Jedna od retkih prilika da dobijete lekciju od najboljih, i još besplatnu, jeste da budete kritikovani od njih, koliko god ta kritika bila pogubna za vaše samopoštovanje.

Zanat se krade, ne prenosi se.

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

komentara

Klikni ovde da bi ostavio trag

Zaštita od robota, molimo vas dokažite da ste posetilac *

  • Odlican tekst! Procitao sam i prvi deo, i oba su super! Ja sam bloger pocetnik i u pocetku nisam shvatao da je pisanje vise filozofska stvar nego tehnicka. Pozdrav do Milana Todorovica (koga poznajem licno) i neka i dalje poziva goste da pisu ovakve korisne clanke na sajtu.

  • Odličan tekst. Mislim da trud i rad ne mogu mnogo da učine ako se ne postavi jasan cilj, da je sve ostalo rasipanje energije. Jednom sam rešio da pišem knjigu. Napisao sam 45 strana i vratio se da ih pročitam u celini. Pošto sam pročitao prestao sam da pišem jer je knjiga bila zbrka nabacanih pričica sa istim glavnim likom. Nije bilo poenta i cilja. No, sve se da naučiti ako se hoće.

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: