Internet marketing On page optimizacija

Kreativno pisanje – prečice ne postoje

KreativnostNajprostije rečeno, kreativno pisanje je veština neophodna onda kada je način na koji saopštavate informaciju bitniji od same informacije.  Kreativno ne morate pisati ako su vaše informacije čitaocu toliko bitne da na vaše pisanje, osim na elementarnu pismenost, niko ne obraća pažnju. U takve primere spadaju oglasi na vratima službe za zapošljavanje nezaposlenima, radno vreme apoteke bolesnima, vest o novoj dijeti Seke Aleksić dokonima ili telegram o objavi rata vojskovođama. U slučajevima koji nisu slični ovima, ne biste smeli sebi dozvoliti da vaše pisanje ne bude kreativno. Lako je napisati uvod za članak u kom ste okačili hakovane fotografije Dženifer Lorens, ali pokušajte bez dobre priče naterati ljude da pročitaju vaše mišljenje o doprinosu Miloša Crnjanskog diplomatskim odnosima Jugoslavije i Italije u vremenu između dva rata. Možda zvuči previše uprošteno, ali za mene je to veoma široka oblast koja se poput univerzuma sve dalje i dalje širi, ali sumnjam da će ikada početi da se sužava.

Zašto je to tako? Zato jer je sve više medija i oblika komunikacije, pisane pre svega, koji zahtevaju kreativnost. Na prvi pogled, razvoj tehnologije nas je odvojio od pisane reči. Međutim, tačnije bi bilo reći da nas je odvojio od štampanih izdanja knjiga, novina, časopisa. Nikada nije bilo više pisane komunikacije nego što je ima danas, i, na kraju krajeva, nikada ljudi nisu toliko pisali – zvuči možda čudno, ali količina onoga što tokom jednog meseca ispišemo u SMS-ovima, mejlovima, fejsbuk statusima, porukama, komentarima, na tviteru itd. prevazilazi opseg korespondencije koju je prosečan čovek obavljao u vreme tradicionalnog pisanja pisama. U redu, možda je pisanje pisma zahtevalo više pismenosti i rečitosti nego pisanje fb komentara, ali ukoliko držite do sebe i svog pisanja čak i SMS pročitate dva puta pre slanja. Izmenile su se samo forme pisane reči, a time se otvorio prostor i za nove oblike kreativnosti.

Često čujemo da su nove generacije nepismene iz ovog ili onog razloga, a ipak je istina u tome da je danas nečija nepismenost samo postala očiglednija. Ljudi prečesto ne umeju da napišu ono što umeju da kažu, neke reči se na njihovo iznenađenje „nepišu“ spojeno, druge zahtevaju sasvim drugo slovo „jel“ je tako po pravilu. Shvatite, tako, ono što su profesori srpskog jezika znali oduvek, da većina ljudi jedva da ume da sastavi jednu pravilnu, a kamoli kreativnu rečenicu – o tekstu da ne govorimo. Pismenost se onda javlja kao nešto što se ne podrazumeva, nego se odveć retko sreće.

Ipak, naučiti nekoga da piše pravilno je još uvek lakše nego naučiti ga da piše kreativno. Ne verujem u parolu „sasvim je lako i može svako“ i sumnjiv mi je svaki kurs koji se krije iza nje. „Ne pokušavajte naučiti svinju da peva, vi ćete se samo nervirati a ona će i dalje groktati.“ Naravno, nerviranje pada lakše kada je plaćeno, ali budimo fer. Ko nema sluha neće naučiti da peva ni uz sav trud i stvar je sasvim ista i kada je pisanje u pitanju.

Postji uvek ono nešto, neki „X faktor“ koji najveće čini najvećima. Nikakva pravila i trikovi ne mogu vam pomoći da pišete poput Tolstoja ili Mana, ali uz malo osnovnog talenta i par naučenih fora možete „se dobro prodati“. Gde se sa industrijom hiperprodukcije književnosti stiglo, sasvim dobro govori činjenica da se danas može kupiti poseban priručnik za pisanje ljubavnog, krimi, horor ili religioznog romana. Ako budete uporni i nije vam glupo, možda i postanete bestseler autor.

Ovde smo ipak da pričamo o kreativnom pisanju na jednom realnijem i jednostavnijem nivou.

1 . Prvi i osnovni savet jeste da se prilagodite sadržaj web sajtu za koji pišete. Ako želite da pišete dobre tekstove za ženske časopise, čitajte mnogo ženskih časopisa. Vremenom, ući će vam duboko u podsvest način izražavanja, ton i manir tih tekstova i, ako uz to i sami vežbate i radite, oni će postati i vaši. Jednom kad svaki tekst koji ste u stanju da napišete bude jednako dobar kao i oni koji se objavljuju, postaće mnogo lakše da se nađete na spisku autora. Dakle, neko ko je napisao izvanrednu doktorsku disertaciju na temu  Puškinovog proznog stvaralaštva nije samim tim i bogom dan da napiše dobar članak o novim frizurama za zimu 2014/2015. Steknite veštinu u okviru jedne oblasti, ili niše (ako vam je draže) i budite najbolji u tome.

2. Ne odugovlačite predugo sa prelaskom na poentu koju ste obećali u naslovu, jer ćete čitaoce verovatno naterati da prerano počnu da preleću preko vaših reči ne čitajući ih. Možda ćete time uspeti da ispunite traženi bonus po pitanju broja reči koje vaš poslodavac ima na umu, ali na duže staze to će rezultovati vezivanjem osećaja ispraznosti za tekstove koje vi potpisujete ili vaš poslodavac objavljuje. Prazno naklapanje i odugovlačenje može vam, vremenom, preći u naviku, a  to sigurno ne želite da se dogodi.

3. Zamislite da ste u koži svog čitaoca. Čitaoci su gotovo uvek u pravu. Neka su i 10 puta manje obrazovani od vas, ukoliko su oni vaša ciljna grupa vi se prilagođavate njima, a ne oni vama. U slučaju vam se to ne dopada, pišite za sebe i nemojte zamarati druge da čitaju vaša „remek-dela“. U suprotnom, prihvatite činjenicu da je pisanje proces komunikacije između najmanje dve osobe i da se po zakonu komunikacije prilagođava onom sa skromnijim duhovnim sposobnostima. Ako vam se ne dopada ni prvi ni drugi scenario, upišite medicinu, zaposlite se u magacinu, otvorite kafanu…

4. Ne čekajte inspiraciju. Tako vam prođe život a da ne napišete ni hiljadu reči. Inspiracija je onaj trenutak tokom pisanja kada vam u glavu navre više ideja nego što možete da upamtite i uhvati vas panika da će vam pobeći baš ona koja je najbolja. Ali ti se trenuci događaju baš tokom pisanja na koje ste sebe primorali, koje ste počeli „bez inspiracije“, nastavili bez „inspiracije“ i gotovo priveli kraju bez inspiracije. To je nagrada za upornost koju dobijete kada dokažete da stvarno, ali stvarno želite da pišete.

5. Usudi se da izađeš pred svet. Naravno, nećeš objavljivati na svom fb profilu poglavlje za poglavljem svog romana, ali postoji trenutak kada moraš početi da pišeš za čitaoca. 100 napisanih reči za koje si siguran da će neko pročitati vrede više od hiljadu reči koje ćeš spakovati u neki lavirintski skriveni folder G particije. Bilo da pišeš blog, pišeš na forumu, komentarišeš ili pišeš statuse, svest o tome da će neko to sigurno da pročita primorava te da se istovremeno i obuzdaš i razmašeš na pravi način, a pozitivne i negativne reakcije jednako su dragocene i vrednije od svake škole. Uslov bez kog pisac ne može postojati jesu čitaoci – sve ostalo je arogantna samoobmana.

Ono što se ne da naučiti iz pravila, to je ono što steknete kad umesto španske serije stavite u krilo neku tešku knjigu Dostojevskog, pa ne odete na plejstejšn kod ortaka jer mislite da je čitanje pametnije od toga, pa preskočite trač partiju kod komšinice jer ste čule da se pojavio odličan snimak novog Džarmušovog filma. Naravno, čitajući Dostojevskog i gledajući Džarmuša nećete naučiti da pišete ili režirate, ali se neke spone spoje, neka harizma se stvori i bogatstvo koje stičete godinama u memoriji svog duha jednom počne da isijava iz vas kroz kombinacije reči, osećaj za zarez i tačku u pravom trenutku, za adekvatnu metaforu, igru reči, za prefinjen osećaj koji vam omogućava da plivate čak i u klišeu bez i malo vulgarnosti. Tu smo u ravni neprocenjivog. Verovali ili ne, čitanje Hegela može vam pomoći da napišete dobar tekst o manama novog Ford Mustanga.

I za kraj ovog, nadam se tek prvog od nekoliko članaka o kreativnom pisanju, evo par saveta onih koji su veštinu pisanja podigli za svog života na „virtuoz level“.

„Stil je fizionomija našeg uma. On je pouzdaniji ključ karaktera nego što je fizionomija tela. Imitirati stil druge osobe isto je što i nositi masku. Koliko god maska bila dobra, ubrzo će postati dosadna i nepodnošljiva zato što je bez života; i stoga je i najružnije živo lice bolje od nje.“ Artur Šopenhauer

„Sva opširnost i isprepletenost besmislenih zapažanja koja nisu vredna čitanja trebala bi biti izbegnuta. Pisac mora štedeti vreme čitaoca, njegovu koncentraciju i pažnju; na ovaj način on navodi čitaoca da  veruje kako je ono što  mu izlaže vredno čitanja i da će nadoknaditi trud koji je uložen. Bolje je izostaviti nešto dobro nego napisati nešto što nije vredno pominjanja.“ Artur Šopenhauer

„Radite uvek samo na jednoj stvari dok je ne zavrsite.“ Henri Miler

„Nemoj dozvoliti da te uvere da smo svi jednako u pravu, i da se o ukusima ne vredi raspravljati.“  Danilo Kiš

„Nikada nemojte da upotrebite metaforu, poređenje ili drugu stilsku figuru koju ste već videli da je neko upotrebio.“ Džordž Orvel

„Nikada nemojte upotrebiti dugačku reč tamo gde se može upotrebiti kratka.“ Džordž Orvel

„Ne uzimajte ničije savete za pisanje previše ozbiljno.“ Lav Grosman

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

1 komentar

Klikni ovde da bi ostavio trag

Zaštita od robota, molimo vas dokažite da ste posetilac *

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: