On page optimizacija

Kreiranje sadržaja za web sajtove

Kreiranje sadržaja

Da li su vam potrebni kvalitetni web sadržaji? Dozvolite najpre da definišem šta su to kvalitetni web sadržaji. To su oni članci koji se dopadaju pubilici sajta na kojem su objavljeni, surferi ih čitaju cele, spontano vole da ih dele po Fejsbuku, Tviteru, Pinterestu… Webmasteri drugih sajtova ih prirodno linkuju, citiraju, prenose na svoje sajtove…

Izrada prezentacionih web sajtova se suštinski svodi na dizajniranje profesionalnih i kvalitetnih web sadržaja. Imate dva izbora. Prvi je da nas pozovete da naša SEO agencija počne da kreira ovakve sadržaje za vas. Drugi je da obučite svoje ljude da krenu u izazove kopirajtinga.

Ako se odlučite za prvi način, naši kontakti su ovde. Ako izaberete drugi način, predstoji vam mali online kurs kopirajtinga, koji smo žargonski nazvali saveti mladom kopirajteru.

Saveti mladom kopirajteru

Objasnimo šta je kopirajting. Kopirajting – to je ona veština koju skoro svako ko je imao bar četvorku iz srpskog veruje da poseduje. Kopirajteri –  to su oni ljudi koji su nekada nevoljno pisali školske sastave i bližim i daljim rođacima, deci kućnih prijatelja njihovih roditelja, a često i komšijama. Nikada im niko za to nije plaćao jer svi misle da je to njima lako i „čas posla“.

Nažalost, taj pogled na stvari nikada se ne promeni. Veština dobrog pisanja nije jedna od onih koje se poštuju sa strahopoštovanjem kao popravka niškog televizora, veš mašine iz 69-te ili razvlačenje kora za burek.

Dakle, ako hoćete da imate rezulate (čitanost, zaradu, uticaj) od toga, onda morate umeti to stvarno dobro da radite. Da ne zabušavate. Da se ne razmećete. Da stalno učite i stalno demonstrirate to što ste naučili.

Ja ne čitam knjige – ja ih pišem

Pisati možete i ako ne čitate, samo što ne možete pisati dobro.
Bilo je to davno, pre petnaestak godina, kada sam u nekoj TV emisiji čuo jednog muzičara kako je izjavio da on nema vremena da čita knjige, jer on knjige piše. Mislim da je to bio Vudu Popaj, koji je baš tih dana i objavio svoju knjigu. Šta je nakon tog objavljivanja knjige usledilo? Vudu Popaj se, naravno, kao pisac nije naročito proslavio. Naravno, u svemu tome problema nema.

A ako hoćete da budete kopirajteri, morate pisati dobro jer će pisanje biti vaš zanat kao kuvaru kuvanje, kao gluma glumcu.

 

Čitajte mnogo i čitajte stalno. Čitajte one koji umeju da pišu da biste naučili kako treba pisati. Čitajte i one koji ne umeju da pišu jer ćete naučiti kako ne treba pisati.

Ako hoćete da pišete prodajne tekstove, čitajte one dosadne njuzletere. Ako hoćete da pišete za web, nemojte misliti da će biti dovoljno da čitate Tolstoja od jutra do mraka. Puno možete naučiti od Tolstoja, ali ne možete naučiti da pišete za web, a teško da ćete tako naučiti da pišete i za štampane magazine, za dnevne novine, za Facebook objave…

Zato, ako ćete biti kopirajter, čitajte tekstove koje pišu drugi kopiajteri. Ako usput nađete vremena da čitate i Tolstoja, biće to kao savladanje jedne tajne magije koja se ne predaje na Hogvortsu. Neće je biti na testu, ali ko zna kada će vas baš ona izdvojiti od ostalih.

Kopirajter piše za druge, ne piše za sebe

Kada bi o našim kvalitetima sudile samo naše majke, ne i bilo nijednog pisca koji ne bi s pravom mogao tvrditi da je veći od Getea i Šekspira zajedno. O vašem pisanju, ipak, sudi mnogo više ljudi.

A o vašem pisanju morate najpre suditi vi i, znate šta, prema sebi nikada ne možete biti dovoljno strogi. Branko Miljković je govorio kako nekada po čitavu noć presedi pred pisaćom mašinom nesposoban da napiše ijedan red. Ako ste doživeli nešto slično, shvatate da je mislio na „dobar red“. Ali, ono što pišete ipak u nekom trenutku moraju ugledati i druge oči.

 

Stoga uvek imajte na umu ko je vaš čitalac (ne treba da ga impresionirate svojim stilom – nije on vaša profesorka srpskog – treba da ga naterate da pročita tekst do kraja).

Uvek se zapitajte sledeće: da li će ovo što pišem biti savim jasno svakome ko čita.  Ili barem onome ko treba da bude vaš idealni čitalac.

Ne precenjujte ga – on ne mora da bude upućen u materiju jednako koliko i vi. Ne potcenjujte ga – ako mislite da će biti fasciniran vašim tekstom čak iako se nimalo ne pomučite oko njega – grešite.

ZAPAMTITE: Vreme koje vam je čitalac posvetio je vreme koje je možda odvojio od četa sa devojkom, igranja omiljene igrice ili gledanja najnovije epizode neke serije – to vreme ste mu ukrali dobrim naslovom, ali morate da ga opravdate svakom rečenicom.

Svaki tenutak koji vam je poklonio čitalac je ništa drugo nego prilika i izazov da kroz njega osvojite pravo na sledeći.

9 saveta mladom kopirajteru

Praktični priručnik za sve one koji su spremni da priznaju da „može to i bolje“.

Savet prvi: Ne postavljajte pitanja na koja ne dajete odgovore

Ako već smatrate da u tekstu treba da postavljate pitanja svom čitaocu, potrudite se da ih nikada ne bude više od dva u nizu. Čitalac vam ne može odgovoriti kao sagovornik. On je tu da čuje šta vi imate da mu kažete, čemu ćete da ga naučite, kako ćete da ga zabavite. Nije tu da svedoči o vašoj zapitanosti.

Postavljajte samo ona pitanja na koja planirate da date odgovore. Shvatite, nikoga ne zanimaju vaša pitanja, jer ne pružaju nikakvu vrednost. Da se naučni radovi pišu postavljanjem pitanja, već sutra bi svaki vlasnik kućnog ljubimca mogao da objavi jedan na temu veterine. Ljudi će želeti da vas čitaju zbog odgovora.

Stoga, odgovorite na svoja pitanja. Učinite to dok ona još uvek odjekuju u uhu čitaoca. Ako postavite pet pitanja za redom, kako će iko prepoznati na koje od njih odgovarate u nastavku?

Da odgovorimo: nikako!

Savet drugi: Pažljivo sa mitom o skeniranju

Postoji tvrđenje da posetilac najpre skenira stranicu, pa ako mu se dopadne ono što vidi, tek tada počinje sa čitanjem. Ovo je samo donekle tačno. Zapravo, čitalac skenira uglavnom onda kada uopšte i ne namerava da čita, a tada ga je teško povratiti čak i najboljim uređenjem teksta.

Vas zanimaju oni koji će vam dati šansu. Oni koje ne morate baš da vučete za rukav.

Umesto skeniranja, mnogo je važnije da obratite pažnju na tekst koji je najuočljiviji. To je uglavnom naslov, prva rečenica, prvi pasus i prvi podnaslov, ili neki interesantan sadržaj sa strane.

Jedino ako vas tekst nije kupio svojim početkom otpočinjete skrolovanje. Ako jeste, ako je prva rečenica bila tako dobra da vas je automatski naterala da pročitate i drugu, a zatim i treću i uvela vas u priču – onda vas je autor teksta kupio. Sada vam može podvaliti i jedan od onih tekstova koje Gugl obožava i koji imaju preko 1800 reči, a koji biste, po pravilu, odbacili upravo zbog obimnosti nakon napornog skrlovanja.

Savet treći: potrudite se oko uvoda i ne brinite za dužinu

Zato je, uz naslov teksta, njegov uvodni deo najbitniji da biste kupili čitaočevo vreme.

Koliko puta nam se desi da pročitamo tekst od nekoliko hiljada reči, da mu posvetimo više od pola sata našeg vremena, a da to i ne primetimo? Jednostavno, bilo nam je toliko zanimljivo da nismo ni primetili koliko smo se dugo zadržali.

Ne postoji optimalna dužina teksta za web. Postoje samo tekstovi koji pričaju praznu priču (mogu biti predugi i ako imaju samo desetak rečenica) i tekstovi koji predstavljaju kvalitetan web kontent od prve do poslednje reči, koliko god tih reči bilo.

Savet četvrti: naslov je stvarno bitan

Formula za moćan naslov ipak ne postoji. Nećete verovati koliko praznih priča kola naokolo na tu temu. Pokušali su da je pronađu, a onda se dogodilo nešto što niko nije očekivao. Nije je bilo.

To što svi naslovi liče jedni na druge ne znači da je formula provaljena i da je koriste svi koji su je se dokopali. Zapravo, to znači da ljudi koji ne znaju šta će sa svojim naslovima kopiraju druge naslove. Postoje ljudi koje i dalje možete kupiti na foru i ljudi koji su na „foru“ alergični. Na vama je da odlučite kojima se obraćate i do čijeg vam je vremena stalo.

Savet peti: podnaslove vole i čitaoci i Gugl

Znate već da je čitalac na webu nepoverljiv. Njegov najveći strah je da će uzaludno utrošti svoje vreme i za to ga ne možemo kriviti pored toliko bezvrednog sadržaja. Međutim, upravo zato on želi da unapred zna šta može da očekuje.

Zato budite konkretni, iskreni i pošteni prema njemu od početka. Ako ga prvi podnaslov nije prevario, moći će da veruje i sledećem. Zapravo, podnaslove treba koristiti sa ciljem da čitalac uvek može da pretpostavi čemu može da se nada u nastavku teksta.

Na identičan način podnaslove vidi i Gugl.

Iz ovog razloga je jedna od osnovnih postavki SEO strategije smeštanje ključnih reči u podnaslove. Iako Gugl menja važnost faktora kojima određuje vrednost jednog teksta, podnaslovi će uvek ostati bitan signal. Iz prostog razloga što oni i čitaocu daju istu vrednost kao i pretraživaču: pokazuju mu o čemu je reč u tekstu.

Dodatna mogućnost

Osim što će reći Guglu o čemu je reč u tekstu i optimizirati ga za željene ključne reči, a isto takvo obaveštenje pružiti i čitaocu, podnaslovi donose i jednu novu mogućnost. Oni su idealan izdvojeni deo teksta za kupovanje pažnje i poverenja čitaoca.

Dakle, osim što kroz podnaslov saopštavamo o čemu se radi u narednih par pasusa, možemo ih iskoristiti i za stvaranje prisnijeg odnosa sa čitaocem.

Postavite pitanje u jednom od podnaslova. Napravite kvalitetnu šalu. Direktno recite čitaocu da se neće pokajati ako nastavi sa čitanjem teksta. Ovako se razbija zid predrasuda koji počiva na osnovnoj predrasudi da je čitanje neka naporna aktivnost.

Savet šesti: upoznajte svog čitaoca

Zamislite sledeće. U mirno oktobarsko jutro gospodin P. otvara prozore svoje kuće i priprema drva za ogrev. Dok se hladi prva kafa na njegovom stolu, on lagano ređa sitne cepanice u šporet, izglanca ploču i zapali vatru jučerašnjim novinama. Čuju se i glasovi  komšija. Negde na polovini šoljice već je vreme za krupnije komade drveta. I doručak je skoro gotov. Vreme prolazi lagano dok se novi dan rađa.

Kada je vatra već počela jače da bukti i dok hrana se tiho vari, gospodin P. izlazi iz kuće. Nakon pola sata on se vraća. U jednoj ruci nosi povrće sa pijace, u drugoj flašu vina i svoj omiljeni časopis. Dodaje veliki komad drveta u šporet, toči sebi čašu do polovine i u svojoj udobnoj fotelji okreće svečano prvu stranu omiljenog nedeljnika. Sada, kada je sve oko njega potaman, ništa ga ne može sprečiti da od reči do reči uživa u svom časopisu.

Vidite: gospodin P. je sušta suprotost vašem čitaocu.

Ne krivim vas ako ste preleteli preko prethodna dva pasusa – oni su i pisani za nekoga poput gospodina P.

Ali vi niste gospodin P. kao što nisu ni vaši čitaoci. Oni su sada ispred svog računara ili mobilnog telefona i nemaju  vremena za opisne prideve i slikanje okolnosti koje bliže određuju akciju. Oni žele akciju i tekst treba da predstavlja neku vrste akcije. Stvorite akciju.

Savet sedmi: Čuvajte se oholosti

Postoji velika sujeta i gotovo neobjašnjiva oholost karakteristična za mlade ljude koja počiva na nerealnom doživljaju vlastite vrednosti. Nekoliko pročitanih knjiga klasika i par ideja za koje veruju da su originalne često navode mlade ljude pune entuzijazma da smatraju da oni prosto i ne mogu da napišu bilo šta što ne bi bilo genijalno.

Rezultat su nesređeni tekstovi bez jasne poente, neobrazložene ideje, projektovanje idealnog čitaoca koji nadopunjuje nedovršene rečenice, gramatički haos, jezički užas, subjektivni ugao posmatranja i tekstovi koji su mahom neupotrebljivi za bilo šta osim razmetanje na pismenim zadacima u školi.

Nasuprot tome, mnogi vrhunski autori tekstova za web nisu strastveni čitaoci i ne smatraju sebe piscima. Oni su kreatori web sadržaja. Pazite se da ne pomislite da je ovo obezvređivanje tog poziva. Oni možda neće biti budući dobitnici Nobelove nagrade za književnost, ali ono što znaju naučili su kroz mnogo truda, rada, vežbe i to što znaju može se upotebiti na vrlo, vrlo moćne načine kada se usmeri ka konkretnom cilju.

Copywriting je zanat koji zahteva u najbolem slučaju 50% talenta i još minimum toliko rada.

Savet osmi: Uvek sredite svoje tekstove

Postoji poseban krug pakla za gramatičke naciste, ali postoji i posebna kaljuga u čistilištu za nabeđene gramatičke siledžije. Ne govorimo sada o onima koji stvarno ne znaju koje se reči pišu odvojeno, a koje spojeno i tome slično. Govorimo o naizgled pismenim autorima koji gramatička ograničenja smatraju ograničenjima vlastitih ideja.

A pošto su njihove ideje tako neobuzdane, valjda su u obavezi da ignorišu gramatiku koja je tako „štreberska“.

Ukoliko želite da se bavite pisanjem, nemojte sebe zamišljati kao najuglednijeg hirurga oko kojeg obleće desetoro asistenata, dodaju mu alate i zašivaju tkivo za njim. Uzbudljivo je, ail bolje nemojte.

Svako slovo koje progutate, svaki suvišni razmak koji napravite, uglavnom će umesto vas morati da ispravlja neko drugi (sam klijent ili web urednik) kome to najčešće nije u opisu posla (ima u Srbiji i desetak kompanija koje zapošljavaju lektora) i taj neko neće više želeti da sarađuje sa vama.

Ako smatrate da nema potrebe da tekst pročitate bar još dva puta nakon što ga završite, ako ste toliko sigurni u sebe i toliko iznad tih lektorskih banalnosti, onda verovatno treba da se bavite nekim drugim poslom.

Savet deveti: Pišite samo ako volite
I na najbanalnijoj temi, i za najneinspirativnijeg klijenta, i sa svim nametnutim ključnim frazama i korporacijskim pravilima izražavanja, pišite sa zadovoljstvom. Ili nemojte da pišete uopšte.

Ako uz sve ove savete želite i naprednu optimizaciju za pretraživače ona je naš SEO kurs odličan nastavak.

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: