Pauza za kafu

O brzom čitanju, NLP-u, ciljevima i još po nečemu o čemu nas ne uče u školi

NLP
NLP

 „Kad god vidite da se nešto uspešno obavlja, tu zatičete monomanijaka s misijomPiter Draker

Kada sam upisala engleski jezik i književnost 1999. godine, nisam bila u mogućnosti da koristim online rečnike kao što to mogu sada. Bila sam potpuno ogorčena što ne mogu da pročitam ni dva reda, a da ne otvaram rečnike čitajući akademsko štivo svojih profesora, gubila sam ogromno vreme tražeći reči, zapisujući značenje i izgovor, da bih tu istu reč nakon dva dana zaboravila i setila se iste tek kad bih krenula opet da je pišem.

Iskrena da budem, bilo je i suza, bila sam spora i nisam mogla da se fokusiram na suštinu stalno vadeći reči i zapisujući njihovo znače nje. Ohrabrivao me brat, govoreći mi figurativno da je najteže dok se ne pokrene točak, a onda se on sam okreće. Tako je i bilo. Samo što sam ja svoj „točak“ pokretala skoro godinu dana. I nakon položenih prvih ispita, uspešno sam pokrenula proces akademskog učenja i popela se na viši nivo studioznog učenja, tj. studiranja. O  odustajanju nisam htela ni da pomišljam, obrazovanje mi je bilo jedina šansa.

A ta „ručna“ ili tradicionalna upotreba rečnika mi je donela jednu moćnu veštinu – da brzo čitam i brzo pronalazim informaciju koja mi je potrebna. Nakon tih nekoliko godina (dok nisam diplomirala, pa i kasnije) traženja reči po rečnicima, zaista sam postala super brz čitač. Kada čitam knjigu ili sadržaj na internetu, prosto „letim“ kroz tekst, bez preskakanja sadržaja ili suštine. Zašto govorim sve ovo. Iz dva razloga, a svakako ne da bih se hvalila.

#1 zaboravite zonu konfora

Prvi razlog – ako se ne napregnete i namučite žestoko, nećete napredovati. Dok god se osećate lagodno, znači da tapkate u mestu ili još gore, da nazadujete. Tek kad krenete da se mučite, da se zamarate u mentalnim procesima i da vas malo zaboli glava od naprezanja i učenja, to znači da proširujete svoje znanje.

To stalno govorim i svojim učenicima. Tada nisam znala za mape uma i tehnike pamćenja, što bi čitav proces učenja i mučenja pretvorio u interesantnu radnju.

#2 vrste čitanja

Drugi razlog. Čitam na dva načina. Prvi način je čitanje radi učenja. Odavno već ne čitam beletristiku. Ponekad se „častim“ i pročitam neki roman, ali jako, jako retko. Uglavnom čitam knjige iz kojih učim – o marketingu, poslovanju, prodaji, komunikaciji, veštini prodaje, a najviše psihologiji. Pošto sam majka dvoje male dece, nisam u mogućnosti da se formalno doškolujem, onda to u ovoj fazi svog života radim „na svoju ruku“. Sama ili po preporuci biram i kupujem knjige iz kojih ću učiti. I tada čitam brzo, ali i zastajem, podvlačim, razmišljam, nacrtam ponešto radi asocijacije.

Drugi način čitanja je kada tražim informaciju. Kada nisam u mogućnosti da podvučem nešto što mi je bilo važno, naknadno čitam knjigu da baš to pronađem. I tada jako brzo čitam, ali i gubim vreme, jer bih želela da čitam još brže. Upravo sam nedavno shvatila (kada sam ponovo čitala celu knjigu da bih našla samo jednu rečenicu) da što pre moram da upišem seminar „Brzo čitanje“.

Onda ne bih trošila sat vremena čitajući sto strana, već verovatno 10-20 minuta. Da se razumemo, sat vremena uz dvoje male dece i posao koji radim od kuće mi je čist luksuz. Videla sam ljude koji brzo čitaju. Samo okreću strane. Fascinantno. Rešila sam da „investiram“ dva dana svog života na ovu tehniku i posedujem istu do kraja života! Pisaću o utiscima. U vreme neverovatnih promena kojima smo svi svedoci, kada smo pretrpani informacijama sa svih strana, brzo čitanje verujem da olakšava snalaženje u brdu informacija i daruje nam ono što nam najčešće nedostaje – vreme.

Za one koji očekuju da ovaj tekst bude o dubokim temama ili teškim piscima, vreme je da prestanu da čitaju. Za one koji bi da se malo usmere u svom poslovanju koristeći popularnu psihologiju, vreme je da se uključe SADA.

Cilj ovog teksta je da nam pomogne da bolje funkcionišemo u ovom kompleksnom post-informacionom društvu gde se znanje čitavog čovečanstva udvostručuje svakih nekoliko godina.

#3 Dakle, o ciljevima.

Ciljevi, Brajan Trejsi
Ciljevi, Brajan Trejsi, više detalja na sajtu Finese

Kada je na internetu počela da kruži zabavna ludost Book challenge, tj. da se navede deset knjiga koje su uticale na nečiji život, jedna od osoba koje sam „izazvala“ bio je i Branislav Maričić, vlasnik izdavačke kuće Finesa. Među knjigama koje su se tu našle bila je i „Ciljevi“, autora Brajana Trejsija.

Probaću da spojim meni najinteresantnije momente iz ove knjige i knjige „NLP – u svakom uspehu mirođija“ Slavice Squire.

Ako preskočim priču o prvoj polovini Slavičine knjige, gde je između ostalog, objašnjenje šta je NLP i čemu služi, (tu mi je naročito bila zanimljiva priča o kalibriranju i rapport-u), direktno bih prešla na temu uspostavljanja ciljeva.

Odavno se pitam zašto je toliko bitno da zapišemo ciljeve ako želimo da ih ostvarimo. I konačno sam našla odgovor! U ovoj knjizi!

Hvala, Slavice.

Ovo je ta rečenica:

„NLP – u svakom uspehu mirođija“ Slavice Squire
„NLP – u svakom uspehu mirođija“ Slavice Squire

U ovom procesu mnogo nam pomaže da pišemo, jer upisani ciljevi zadržavaju našu pažnju i fokus kao laser. Ako ciljevi nisu zapisani, oni kao i da ne postoje, jer tek kad ih zapišete, aktivirate moćnu, nevidljivu energiju univerzuma koja pomaže njihovu manifestaciju.“

Brajan Trejsi kaže da kada se cilj stavi na papir, počinje da se dešava magija. Još uvek mi to nije baš najjasnije, ali kako kaže Slavica, „Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara“.

Složićete se sa mnom, ako nemate cilj ili ciljeve u životu, onda ste kao guska u magli. Iako zvuči smešno, uopšte nije. Bez ciljeva plutamo „nošeni strujama života“.

Često čujem izjavu, „Ja ne znam šta hoću, ali znam šta neću“, što je potpuna glupost. Pa ko treba da zna umesto nas samih? Kada definišemo cilj, moramo TAČNO da znamo šta hoćemo. A da li zapravo znamo šta hoćemo?

O pravilnom postavljanju ciljeva ne bih pisala. O tome su napisane čitave knjige. Samo bih navela tri stavke:

  • Ciljevi se pišu u sadašnjem vremenu (ako ih pišemo koristeći futur, tamo će i ostati)
  • Jasni i napisani ciljevi pokreću stvaralačku energiju
  • Napravite plan akcije i uradite nešto svakog dana

O metodama zacrtavanja i ostvarivanja ciljeva detaljno i slikovito u Slavičinoj knjizi, počevši od strane 177.

Da smo u školi učili da postavljamo ciljeve i da ih zapisujemo, verujem da bismo manje lutali u životu. Mnogi ljudi ne shvataju važnost ciljeva. Ciljevi nam daju osećaj za pravac. Ciljevi su putokazi kroz život.

„S ciljevima letite kao strela, pravo i dosledno svojoj meti.“, kaže Brajan Trejsi.

Odgovorni ste za posledice svojih postupaka i svoje ponašanje. Nalazite se tu gde se danas nalazite i vi ste to što danas jeste zato što ste sami to odlučili.

Ciljevi treba da budu realni, merljivi i u skladu sa drugim ciljevima. Kada se cilj napiše, treba da se odredi i cena koju treba da platimo da bismo ostvarili cilj i da počnemo da je plaćamo.

Knjiga, tj. priručnik o ciljevima je izuzetan i preporučujem da uvek bude na vašem radnom stolu. Pun metoda o planiranju, organizaciji, usavršavanju, oslobađanju kreativnosti, vizualizaciji, rešavanju problema, analizi strahova, pokretanju na akciju.

U poslednje vreme jako je popularna priča o afirmacijama. Lično, mislim da je to dobra stvar. Misliti i prizivati pozitivne stvari. Ali ne možemo samo da „prizivamo“ i da čekamo da nam stvari padaju sa neba. Moramo da se pokrenemo.

I za kraj, jedan eksperiment. Da dozvolimo sebi da maštamo i fantaziramo kao da nemamo nikakvih ograničenja, jer samo tako izlaze na videlo naši istinski ciljevi.  Autor predlaže da napišemo spisak od stotinak ciljeva. A kada sastavimo taj podugačak spisak,  počinju da se dešavaju neverovatne stvari u roku od trideset dana. Ja ću da probam, svakako.

I da citiram autora za kraj: „Upamtite. Nije bitno odakle dolazite; jedino što je istinski važno jeste kuda idete.

Tagovi
Ana Todorović-Radetić

Ana Todorović-Radetić

Ana Todorović-Radetić je diplomirani filolog za engleski jezik i književnost. Više od deset godina radnog iskustva je stekla kao profesor engleskog jezika u privatnim i državnim školama, poseduje licencu.

Osnovala je prevodilačku agenciju Libra Prevodioci.co.rs.

Bavi se pisanjem za web i crtanjem mapa uma. Udata je i majka dva sina. Veliki zaljubljenik u pozorište. Vodila kolumnu "InTeatro" za sajt B92.

Kontakt: prevodiocibg@gmail.com, 065/36 70 320, na tviteru uvek dostupna kao @Prevodioci

1 komentar

Klikni ovde da bi ostavio trag

  • Sve super, na ovo bih još dodao i sjajnu knjigu od Marka Fišera – Instant milioner. Odlično opisano kroz zanimljivu priču u čemu je najveća tajna – u zapisivanju tačnog cilja i roka za ostvarenje. 🙂

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: