High tech iz Google kuhinje

Skype prevodilac (voice translator) – Majkrosoftova Vavilonska kula

U idealnoj verziji, kada bi sve pošlo po zamisli kreatora Skajp prevodioca, jednog dana ćemo svi, zahvaljujući nanotehnologijama i kvantnim računarima, imati u uvetu po jedan aparat koji će automatski prepoznavati i prevoditi jezik sagovornika, što će ukinuti svaku jezičku barijeru između ljudi i uništiti bar praktični deo potrebe za učenjem stranih jezika.

Vavilonska kula
Vavilonska kula, Lucas van Valckenborch, 1594, danas se nalazi u Luvru.

Nakon Velikog potopa, Nojevi potomci, koji su svi govorili jednim jezikom, reše da sagrade grad sa kulom „kojoj će vrh biti do neba, da steknemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji“ u zemlji Senar. Sišavši i videvši šta ljudi čine Bog je rekao: “ Narod jedan, i jedan jezik u sve nas, i to počeše raditi, i neće im smetati ništa da ne urade što su naumili. Hajde da siđemo, i da im pomutimo jezik, da ne razumeju jedan drugoga šta govore. I bog ih rasuo po celom svetu i pomešao im jezike, tako da nisu mogli da se vrate i prekinuli su gradnju grada, koji je nazvan Vavilon jer onde pomete Gospod jezik cele zemlje.“

Tako je Bog odgovorio na čovekovu gordost. Nakon što je pretrpeo božiji gnev u vidu potopa kao kaznu za svoje grehe, čovek, spasivši se potpunog istrebljenja, krenuo je da gradi svoju novu stvarnost. Složni u nesreći i samouvereni u svojim privilegijama preživelih, ljudi nisu nazirali granice svojim moćima.

Oholi, kakvi po prirodi jesu, ljudi odlučiše da sebi u slavu, u slavu svoje inteligencije, dometa civilizacije, u gordosti svojih sposobnosti i ambicija, načine spomenik, grad sa kulom koja će dotaći nebo. Svemu tome beoše vični jer su bili „narod jedan, i jedan jezik u sve nas“ a takvi nisu znali za granice svojih dostignuća.

Ali, što više poletimo pad je sve bolniji. Gospod, videvši to, ljude koji su se razgoropadili i zaboravili svoja ograničenja, reši da spreči u tom poduhvati i učini to tako odlučno da nijedan sličan poduhvat više ne bude moguć – pomeša im jezike i rasu ih svuda po svetu.

Nakon toga nastupiše razlike. Čovek je mrzeo čoveka samo zato što nije isti kao on, kao da različitost beše opasnost kojoj treba stati na put. Ljudi različitih boja koža, kosa i očiju, različitih običaja i verovanja imali su i različite jezike pa tako nisu mogli, i da su hteli, više da u slozi pomisle da su veliki poput bogova. Jedinstvo ljudi, čini se, ne bi znalo za svoje granice, a Bog je mešanjem njihovih jezika učinio da se više nikada ne drznu da ugroze njegovu slavu.

Mnogo je vremena prošlo od kada se ova biblijska priča uzimala ozbljno i iz nje se izvlačila neka pouka. Razvoj nauke i tehnologije bio je novi prometejsko-vavilonski iskorak čovečanstva u nepoznato, otimanje božanskih atributa koje nikada ne prođe nekažnjeno, jer takav je zakon  a protiv zakona se ne može.

I od tada je prošlo mnogo vremena… I pojavilo se nešto što ni biblija nije predvidela… Internet.

Razvoj interneta koji je postao svakodnevica naših života učinio je granice iluzornima, daljinu relativnom, a razlike sve manjima.

U Majkrosoftovoj kuhunji kuva se novi hibris, prekoračenje starih granica. Budućnost Skajp komunikacija trebalo bi da znači stvaranje novog jedinstva jezika kao pribavljanje poslednjeg uslova da se pristupi građenju nove Vavilonske kule čovečanstva.

Za sada program ne deluje kao savršeno funkcionalan i već se čuju glasovi kako je možda dobar za zabavu, ali ne i za poslovne razgovore. Međutim, donedavno je i klasično besplatno dopisivanje preko Skajpa bio samo dosadni motiv sci-fi filmova, a sada je prevaziđena realnost. Princip koji su krajem maja predstavili čelnici Majkrosofta, koji ovim potezom planira da se na velika vrata vrati u trku sa Eplom i Guglom, podrazumeva da se tokom razgovora dva sagovornika koji govore različitim jezicima nepoznati jezik prevodi u realnom vremenu i da se na taj način poništi svaka jezička barijera.

Kako radi skajp prevodilac

Skajp prevodilac
Skajp prevodilac

Sagovornik čuje stišani glas drugog sagovornika dok Skajp tehnologija najpre govor pretvara u tekst, zatim ga prevodi na izabrani jezik koji potom biva izgovoren od strane automata. Vreme tokom kog se sve to desi samo je uslovno realno, jer postoji kašnjenje od nekoliko sekundi, ali sve su prilike da u budućnosti možemo očekivati da se ovaj problem prevaziđe.

Takođe, za sada tehnologija prevodi jedino proste, jasno izgovorene rečenice, a svi znamo da je komunikacija mnogo više od njih. Plan je da se registruju i zastajkivanja, intonacija, jezičke pauze i uzvici. Takođe, problem jezičkih konstrukcija se nameće kao glavni jer je nemoguće prevoditi bukvalno sa jednog jezika na drugi. Prevod svakog romana ili pesme sa jednog na drugi jezik je ponovno stvaranje tog romana ili pesme, a sve su prilike da za sada ne postoji tehnologija koja je u stanju da oponaša ljudksu kreativnost. Profesori jezika i prevodioci imaju razloga za brigu, ali postoji prostor u kojem tehnologija još uvek nije u stanju da se takmiči sa njima. Ipak, možda ne bi bilo loše na vreme razmišljati o usavršavanju onih jezičkih veština kojima kompjuteri neće ni u daljoj budućnosti biti vični. Mudrost je, sada, prepoznati ih.

Pomenuti problem sa konstrukcijama i neprevodivošću idejni tvorci projekta zaplanirali su da reše praćenjem komunikacije na društvenim mrežama. Društvene mreže trebalo bi da budu nešto poput baze podataka iz kojih će pametne tehnologije crpeti sleng, poštapalice, kalambure, prirodne konstrukcije. Koliko je ovo realno ostaje da se pokaže na delu.

U idealnoj verziji, kada bi sve pošlo po zamisli kreatora Skajp prevodioca, jednog dana ćemo svi, zahvaljujući nanotehnologijama, imati u uvetu po jedan aparat koji će automatski prepoznavati i prevoditi jezik sagovornika, što će ukinuti svaku jezičku barijeru između ljudi i uništiti bar praktični deo potrebe za učenjem stranih jezika. Nešto slično poznato je gledaocima BBC-jeve serije Doctor Who gde se Doktor i njegovi saputnici bez problema sporazumevaju sa stanovnicima najudaljenijih galaksija zahvaljujući sličnoj tehnologiji. A dobro nam je poznato da su naučnici često crpeli inspiraciju iz bezazlenih umetničkih maštarija, i obrnuto.

Kreatori programa nadaju se da će vremenom on biti sve bolji i brži, a probna verzija pojaviće se već do kraja godine i moći će da se koristi na Windows-u 8.1. U početku bi trebalo da funkcioniše samo za nekoliko najzastupljenijih svetskih jezika i probnom brzinom.

Možda je u pitanju samo instinktivni čovekov otpor prema novotarijama i strah od istih, ali zvuči pomalo neprirodno kada autori programa govore o „humanijem korišćenju računara“ zahvaljujući Skajp prevodiocu. Dobili bismo humanije računare, inteligentne androide, a nakon što je internet baza podataka učinila suvišnim pamćenje velikog broja informacija, kalkuratori suvišnim učenje veštine računanja i sada prevodioci nepotrebnim poznavanje stranih jezika, ostaje da se upitamo hoćemo li jednog dana postati bezlična tela umesto kojih će mašine hodati, govoriti, pamtiti i razmišljati i možemo li u toj situaciji uopšte ostati ljudi?

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: