Pauza za kafu

Data Journalism ili novinarstvo zasnovano na podacima

Big Data i Dejta žurnalizam

Termin Data Journalism (novinarstvo zasnovano na podacima, data-novinarstvo) u upotrebi je od 2009, ali nikako ne smemo zbog toga reći da je ono i nastalo te godine. Data Journalism postoji koliko i samo novinarstvo, i sve vreme se ruku pod ruku sa njim i razvija.

 

Svakako, u eri web novinarstva koja omugaćva kvantitativan pristup ogromnoj količini podataka Data Journalism je dobio svoj novi vid i obilje novih mogućnosti.

Data Journalism kao posledica razumevanja „Big Data“

Data Journalism (koriste se i termini Database journalism i Data-driven Journalism) zasniva se na velikoj količini podataka koje se nalaze u računarskim bazama i čijom se kvalitetnom i smislenom obradom kreiraju vesti. Posebno je zanimljiva analiza Big Data podataka i koriščenja tehnika koje omogućava Data Science.

Termin Big Data je vezan za skupove podataka koji su toliko veliki, kompleksni i pri tom se tako uvećavaju da tradicionalne aplikacije za obradu podataka nisu adekvatne za njihovu analizu.

Podatak nije isto što i informacija. Prazna činjenica, broj izvučen iz statistike, tek kroz obradu u novinarskom tekstu postaje informacija i to je i krajnji ishod Data Journalisma.

Ideja je, ipak, mnogo starija i vodi poreklo od autora koji su zagovarali ideju da se novinarstvo treba zasnivati na metodama prirodnih i društenih nauka, na egzaktnoj i odgovornoj analizi dostupnih podataka. Reč je o „preciznom novinarstvu“, o kom se prvi put govori u knjizi Filipa Mejera iz 1972. godine. (Šokantno! Nećete verovati šta se od tada dogodilo sa novinarstvom).

Kako to izgleda u praksi?

Da bi se stvorio jedan kvalitetan Data Journalism tekst, kreće se odgovorno, sa rudarsko-naučnim zadiranjem duboko u rudnik podataka – Big Data. Zatim dolazi filtriranje tokom kojeg treba razdvojiti relevantne od nebitnih podataka i prezizno odrediti koji su od njih najvažniji za dolazak do bitne informacije. Sledeći korak je vizuelizacija izdvojenih podataka, i nakon njega konačni korak: stvaranje priče.

Da bi Data Journalism funkcionisao potrebna su, danas, različite veštine, koncept multidisciplinarnog znanja, a to isto podrazumeva i timove ljudi. Sve počinje od programera koji vešto rukuju programskim jezicima kao što su Java ili Python i alatima poput MySQL-a PL/SQL-a, koji skladište i obrađuju podatke. Kada se sa njima raspolaže, potrebne su analitične veštine da se iz njih izvuče smisao, a zatim i sposobnosti vizualizacije, davanje smisla svemu svođenjem na jedinstvene principe, a sve kroz zanimljive priče i jezik razumljiv mnogo širem krugu ljudi od onih koji su na tim podacima radili.

Rezultat je sasvim nova, dragocena, sveža i živopsna novinarska priča. Njoj ne mora prethoditi nikakva senzacija, a opet može biti viralna. Pokazuje se da matematika nad velikom količinom podataka može reći puno toga što klasično novinarstvo ne može. O moći predviđanja i da ne govorimo. Naravno indukovanje dodatnih činjenica posle sistematizacije ovakvih informacija je posebno zanimljiva dimenzija. Ove osobine svakako čine izveštavanje bogatijim, te novinar više ne mora biti na mestu događaja da bi imao čistu ekskluzivu.

Data Journalism protiv zakona novinarstva

Data-novinarstvo se opire osnovnom pravilu novinarstva koje kaže da novinarski tekst treba da predstavlja rešenje nekog problema. Data-novinarstvo pronalazi probleme, konstatuje njihovo postojanje i poziva na delanje. Ono se ne vodi „How to“ filozofijom, već usmerava progled na nove probleme, na probleme koji će zahtevati mnogo novih „How to“ članaka.

Zadatak novinarstva koje se zasniva na podacima jeste da od obilja statistika i činjenica koje su svuda oko nas stvori vest. Informacije su sveprisutne, ali nisu uočljive. Postoji naša predstava o stvarnosti koja je delom izgrađena i na novinarskim tekstovima i postoje, sa druge strane objektivni podaci koji ne menjaju našu, možda lažu predstavu o stvarnosti, sve do trenutka kada se obrađeni i vizualizvani, ne pojave u vidu žive priče ili vesti.

Tu ne treba samo obratiti pažnju na dostupnost informacija koje mogu biti dragocene za pisanje ovakve vrste tekstova, nego i na opasnosti. Naravno, reč je o manipulaciji u predstavljanju tih podataka od strane veštih novinara i kopirajtera, ali i o mnoštvu nepouzdanih i namerno pogrešno serviranih podataka koji se prečesto uzimaju zdravo za gotovo.

Zato je Data Journalism važan u modernom dobu. Uvek će biti lažnjaka i „istraživačkog novinarstva“ koje se suca po đubrištu inostrane žute štampe. Ali ono što se nameće kao imperativ jeste iskoristiti sve predosti koje su pred nama u post informacionoj etapi razvoja naše civilizacije.

Tagovi
Dušan Stojanović

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: