{"id":1789,"date":"2017-06-28T21:22:57","date_gmt":"2017-06-28T21:22:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.seoexpert.rs\/blog\/?p=1789"},"modified":"2022-07-28T13:22:50","modified_gmt":"2022-07-28T13:22:50","slug":"gari-kasparov-saveti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.seoexpert.rs\/blog\/gari-kasparov-saveti\/","title":{"rendered":"Saveti Garija Kasparova za prvo mesto (deset zlatnih pravila uspeha)"},"content":{"rendered":"
\"\"
Kasparov, Izvor: Wikipedia, Copyright 2007, S.M.S.I., Inc. – Owen Williams, CC BY-SA 3.0<\/figcaption><\/figure>\n

SEO<\/strong><\/a> je strate\u0161ka disciplina. Budu\u0107i da je Kasparov poznat kao vrhunski strateg, zamolio sam Anu Bojanovi\u0107<\/strong> da u svom stilu lokalizuje jedno njegovo predavanje za ovaj blog. Nadam se da \u0107e vam tekst koji sledi biti inspiracija za primenu neke nove taktike na SEO ili nekom drugom polju.<\/p>\n

Ko je Gari Kasparov?<\/h2>\n

Gari Kasparov (13.april 1963 – …) je ruski \u0161ahovski velemajstor<\/strong> i nekada\u0161nji svetski \u0161ahovski \u0161ampion<\/strong>.<\/p>\n

Mnogi ga smatraju najboljim \u0161ahistom svih vremena<\/strong>. Po\u010dinje ozbiljno da se bavi prou\u010davanjem \u0161aha nakon \u0161to su mu roditelji postavili ozbiljan \u0161ahovski problem, a on je iznedrio re\u0161enje za njega.<\/p>\n

Kada je imao samo deset godina, upisuje se u \u0161kolu \u0161aha kod Mihaila Botvinika<\/strong>, \u010diji je vlasnik bio istaknuti instruktor \u0161aha, Vladimir Makogonov<\/strong>.\u00a0U\u010destvovao je na komemorativnom turniru posve\u0107enom Sokolskom. Bio je pozvan kao izuzetak, ali osvojio prvo mesto, postav\u0161i \u0161ahovski majstor.<\/p>\n

Prvi put se kvalifikuje za Sovjetski \u0161ahovski \u0161ampionat kada je imao 15 godina gde u\u010destvuje kao najmla\u0111i igra\u010d svih vremena<\/strong> na tom nivou. Njegov uspon u rangiranju me\u0111u\u00a0 \u010dlanovima Svetske \u0161ahovske federacije bio je munjevit. Januara 1984. Kasparov postaje najmla\u0111i \u0161ahovski \u0161ampion na svetu<\/strong>, pobediv\u0161i dosta starijeg Anatolija Karpova, kada je imao samo 21 godinu.<\/p>\n

Tako\u0111e, Kasparov je nosilac laskave titule pobednika tokom 15 uzastopnih turnira i dobitnik 11 \u0161ahovskih oskara. Proglasio je svoje povla\u010denje iz sveta profesionalnog bavljenja \u0161ahom 10. marta 2005. godine, nakon \u010dega se posvetio politici i spisateljstvu.<\/strong><\/p>\n

Osnovao je pokret Ujedinjenog civilnog fronta i postao \u010dlan tzv. Druge Rusije<\/strong>, koja se suprotstavlja programu politi\u010dkom programu i administriranju Vladimira Putina. Odluku o povla\u010denju iz sveta \u0161aha nije doneo preko no\u0107i, i u tom trenutku je sigurno jo\u0161 koju godinu bio u stanju da igra \u0161ah, ali je odlu\u010dio da je nastupio trenutak da promeni \u017eivot i prona\u0111e nove izazove kroz koje \u0107e mo\u0107i mnogo vi\u0161e da pru\u017ei.<\/p>\n

Deset zlatnih pravila uspeha<\/h2>\n

U nastavku navodimo njegovih deset zlatnih pravila uspeha, izvedenih iz njegovog vi\u0111enja \u0161aha i \u017eivota uop\u0161te:<\/p>\n

1) Prepoznavanje sopstvenih snaga i slabosti<\/em>:<\/strong> predstavlja su\u0161tinski deo pripreme za bilo koji me\u010d. Kasparov ka\u017ee da ljudi \u010desto prou\u010davaju slabosti i prednosti protivnika, bojno polje i okolnosti koje uti\u010du na odre\u0111eni susret, ali da neretko zaboravljaju da prou\u010de sami sebe<\/strong>. Od na\u0161e samosvesti zavisi tip strategije koju \u0107emo primeniti. U pitanju je proces neprestanog prevrednovanja koji se nikad ne dovr\u0161ava<\/strong>, s obzirom na promenljivost kao jedinu konstantu \u017eivota.<\/p>\n

2) Strasna posve\u0107enost<\/em><\/strong>: do ostvarenja cilja se ne sti\u017ee bestrasnom, nau\u010dnom revno\u0161\u0107u, ili \u00a0ravnodu\u0161no\u0161\u0107u, ve\u0107 jedino \u017eivom zainteresovano\u0161\u0107u za ono \u010demu te\u017eimo. Ne\u0161to sli\u010dno ka\u017ee znameniti ameri\u010dki filozof, esejista i pesnik iz 19. veka, Ralf Valdo Emerson: \u201eNikad se ni\u0161ta veliko nije postiglo bez odu\u0161evljenja<\/strong>\u201c (Krugovi).<\/p>\n

3) Svesna odluka<\/em><\/strong>: Ovo pravilo se nekako prirodnim tokom nadovezuje na prethodno. Od nas zavisi \u0161ta \u017eelimo da ostvarimo svojim uspehom; jedino ukoliko smo odlu\u010dni i istrajni u tome, imamo realnu mogu\u0107nost da uspemo.<\/strong> Postizanjem jednog cilja ili ostvarenjem jedne pobede, prema Kasparovu, ne iscrpljuje se na\u0161a motivacija. Njegova \u017eelja oduvek je bila da napravi odre\u0111enu razliku u svetu, da se izdvoji i bude druga\u010diji. U tome je i uspeo.<\/p>\n

4) Istrajnost<\/em>:<\/strong> \u010dak i ukoliko su neuspesi ili porazi sve \u0161to posti\u017eete u odre\u0111enom periodu, ukoliko se usredsredite, sigurno \u0107ete me\u0111u njima prona\u0107i odre\u0111ene ta\u010dke uspeha i iskoristiti ih kao stepenike za svoje budu\u0107e napredovanje. Pri tom navodi primer izumitelja telefona, Aleksandra Bela, koji je zapisivao sve svoje neuspehe u svesci<\/strong> i na osnovu njih izvodio odre\u0111ene zakonitosti. Na kraju je uspeo u svom nastojanju. Istrajnost je te\u017eak rad koji ulo\u017eite nakon \u0161to ste se ve\u0107 umorili od te\u0161kog rada, ka\u017ee Kasparov. Strpljenje<\/em> je osnovna ve\u0161tina u postizanju uspeha.<\/strong> Strpljenje je umetnost prihvatanje poraza koja se u\u010di tokom \u017eivota.<\/strong> Neuspehu ne treba pridavati sudbinski zna\u010daj, ve\u0107i od onog \u0161to zaista jeste: samo stepenik koji je nu\u017eno dota\u0107i na putu ka uspehu.<\/p>\n

5) Stupanje na neistra\u017eenu teritoriju<\/em>:<\/strong> u su\u0161tini predstavlja istupanje iz zone komfora, plodonosno preuzimanje rizika. Ne\u0161to sli\u010dno ka\u017ee ameri\u010dki prezbitarijanski teolog 19. veka, Vilijam G.T. \u0160ed: Brod je najsigurniji u luci, ali brod nije napravljen da bi bio usidren u luci<\/em>.<\/strong><\/p>\n

6) Prilagodljivost ili fleksibilnost<\/em><\/strong>: jedna od najva\u017enijih osobina predodre\u0111enosti za uspeh; podrazumeva spremnost da se u\u010di od mla\u0111ih generacija<\/strong>, ukoliko \u017eelimo da ostanemo u igri; saobra\u017eavanje nastalim promenama koji su prirodan izraz evolucije ljudskog roda.<\/p>\n

7) Verovanje sopstvenoj intuiciji<\/em><\/strong>: Mnogi ljudi previ\u0111aju i propu\u0161taju da pomenu zna\u010daj intuicije za uspeh, dok Kasparov tvrdi da mu je intuicija<\/strong><\/a> u njegovom zanimanju \u010desto bila dragoceno svetlo u tami<\/strong>, nepogre\u0161ivo mu pokazuju\u0107i put.\u00a0\u0160ah je, naime, matemati\u010dki posmatrano, igra bez granica, jer najve\u0107i mogu\u0107i broj svih poteza sadr\u017ei \u010dak 120 nula, \u0161to je mnogo vi\u0161e od broja sekundi koje su protekle od trenutka kada je stvoren svet posle Big Benga. Jedini na\u010din da se prona\u0111e pravi na\u010din u okeanu mogu\u0107nosti je intuicija.<\/strong> Intuicija<\/strong><\/a> predstavlja jedino mogu\u0107e obja\u0161njenje na\u010dina na koji \u010dovek mo\u017ee da pobedi kompjuter, koji ima sve te raspolo\u017eive mogu\u0107nosti poteza isprogramirane. U procesu dono\u0161enja odluka, koji nekad traje samo nekoliko sekundi, prora\u010dun nikad ne mo\u017ee da se meri sa snagom i precizno\u0161\u0107u intuicije.<\/strong> On zauzima samo 1% tog procesa, dok 99% otpada na intuiciju. I u drugim oblastima \u017eivota ponekad je nemogu\u0107e sagledati sve mogu\u0107e posledice na\u0161ih odluka. \u010cesto je jedini pravi na\u010din verovanje intuiciji.<\/p>\n

8) Izvla\u010denje pouka iz gre\u0161aka<\/em><\/strong>: Ukoliko samo gubimo, a ni\u0161ta ne nau\u010dimo iz svojih gre\u0161aka, one \u0107e nam se iznova i iznova doga\u0111ati. Kasparov ka\u017ee da za \u010dinjenicu da je bio svetski \u0161ampion u \u0161ahu tokom \u010dak 20 godina<\/strong>, mo\u017ee da zahvali tome \u0161to je sam sebe stalno iznova izazivao da u\u010di na osnovu svojih gre\u0161aka. Posle svakog odigranog me\u010da gledao je snimak i trudio se da pone\u0161to nau\u010di iz njega, jer, kako ka\u017ee, \u010dak i u toku me\u010da u kojem bi pobedio, uvek bi otkrio neku gre\u0161ku ili propust. Gre\u0161ke su neizbe\u017ene s obe strane \u0161ahovskog stola i predstavljaju deo ljudskog nesavr\u0161enstva.<\/strong> Tako, on ka\u017ee da \u010desto gubi ne onaj ko je napravio vi\u0161e gre\u0161aka, ve\u0107 onaj ko je poslednji napravio gre\u0161ku. Zato je neophodno biti uvek jedan korak ispred protivnika.<\/p>\n

9) Traganje za novim izazovima<\/em><\/strong>: \u0160ah je veoma zahtevna igra u kojoj se mnogo vremena provodi u analiziranju odigranih poteza i planiranju onih budu\u0107ih. Igra se pod velikim pritiskom. Zbog toga je nemogu\u0107e da neko bude vrhunski \u0161ahista neograni\u010deno. Igra\u010di od dvadeset i ne\u0161to godina svakako imaju mnogo ve\u0107u fizi\u010dku prednost u odnosu na svoje suigra\u010de starije koju deceniju. Jedan ostvareni cilj treba uvek zamenjivati drugim ciljem, u skladu sa \u017eivotnom fazom u kojoj se nalazimo, sve dok se \u010dovek u potpunosti ne samoaktualizuje<\/a><\/strong>. Svako \u017eivotno doba ima svoje izazove.<\/p>\n

10) Uspeh zavisi samo od nas<\/em>:<\/strong> Ne postoji univerzalni recept za uspeh<\/strong><\/a>. Sve zavisi samo od nas. Ukoliko istorijski sagledamo uspehe ili velika ostvarenja istaknutih pojedinaca na\u0161e civilizacije, iz toga bismo sigurno mogli da izvedemo razli\u010dite definicije uspeha. Kasparov kao primer navodi Mihaela Botvinika, svetskog \u0161ampiona u \u0161ahu, \u010diju \u0161kolu \u0161aha je i sam poha\u0111ao i koji je poznat kao tzv. patrijarh sovjetske \u0161kole \u0161aha<\/em>.<\/p>\n

Kasparov ka\u017ee da je njegova definicija uspeha prili\u010dno prizemna i racionalna: za uspeh su neophodni talenat, dobro zdravlje, smireni \u017eivci, borbeni duh i rad.<\/strong><\/p>\n

U njegovom slu\u010daju ova formula je bila delotvorna. Navodi i primer Tomasa Edisona, koji jo\u0161 racionalnije ka\u017ee da je uspeh sa\u010dinjen od samo 1% inspiracije (nadahnu\u0107a), a 99% perspiracije (znojenja, odnosno rada)<\/strong>. Poznati ruski pesnik romantizma, Aleksandar Pu\u0161kin, koji se smatra rodona\u010delnikom modernog ruskog jezika, bio je vesele prirode, kockar i vragolan te je njegova formula uspeha obuhvatala me\u0161avinu genija, sre\u0107e i iskustva<\/strong>.<\/p>\n

\n
\r\n
Najava kursa - kako biti bolji Decision maker<\/i><\/i><\/div>\r\n
\n