High tech iz Google kuhinje

Guglov samoupravljajući automobil, jačanje brenda ili početak nove budućnosti?

Google speed

Google je inovator. Verovatno inovator kakvog do sada čovečanstvo nije imalo. Snagu svog brenda i svojih proizvoda održava na vrlo lucidne i često puta neverovatne poduhvate. Tamo gde misao običnog čoveka udari u zid, hrabro nastavlja ovaj gigant iz silicijumske doline.

Svima je poznata Google pretraga, Chrome, Google Mape, Adwords, Adsense, servisi o kojima smo dosta posali. Korisnicima pametnih mobilnih telefona i tableta Android je ušao pod kožu. Njegovi inženjeri već koriste kvantne računare u egzotičnim procesima kada inteligentna mašina obučava mašinu, a osim Google prevodioca za tekst, približili su se veoma blizu glasovnom prevodiocu razgovora između ljudi različitih jezika. Nije im odbojna ideja sistematizacije DNK lanca svih ljudi u jednu objedinjenu bazu.

Pre nekoliko meseci pobedili su Nasinog robota u disciplini „penjanja robota uz lestice“, i time obezbedili ozbiljan prodor u industrijsku ali i personalnu (kućnu) robotiku. Pisaćemo šta se sve krčka u njihovim decenijskim planovima, a ono što je sledeće jeste nastup na jedan totalno drugačiji način u automobilsku industriju.

Ko bi rekao da će Gugl biti taj ko će kreirati i budućnost svetskog saobraćaja. Ono što je nekada bio lajtmotiv SF filmova, iz Guglove perspektive trebalo bi da postane realnost u bliskoj budućnosti. Točkovi ostaju, ali je vreme da zaboravimo na volane, ili bar na one kojima sami upravljamo.

Google Self-Driving Car za bezbedniji saobraćaj

Kormilo naše sudbine, sreće i nesreće na autoputevima i uskim ulicama sa gustim saobraćajem, uskoro ćemo prepustiti u ruke pametnih mašina. Bar tako tvrde ljudi iz Gugla koji rade na tom projektu, a za petama su im i timovi nekoliko svetskih automobilskih brendova, pre svih Nisana, Tojote i Audija.

Ono od čega sve počinje kada je samoupravljajući Guglov automobil u pitanju (Google Self-Driving Car) jeste, naravno, prikupljanje informacija. Na krovu ovog automobila nalaze se laseri i radari koji neprestano skeniraju sve što se oko automobila nalazi, a zatim centralni računar obrađuje informacije kako bi se donela odluka o sledećem potezu.

U suštini, isto ono što čine i ljudske oči, mozak, a potom i ruke i stopala kojima upravljamo automobilom. Najnovije informacije iz kompanije kažu da Google Self-Driving Car već može da razlikuje pešake od biciklista i automobila, bezbedno prelazi prugu, zaobilazi zaustavljeni auto, prepozna radove na putu i prilagodi se svim ovim okolnostima. Jasno je, kao i u slučaju pravih vozača, gradske ulice predstavljaju mnogo veći izazov od autoputeva.

Pristupačnost – luksuz ili investicija

Iako je oprema koja trenutno omogućava kretanje Guglovog samoupravljajućeg automobila procenjena na 250 hiljada dolara, sva je prilika da će, kao i svaka poslednja reč tehnologije, i ovo prevozno sredstvo jednom postići razumnu tržišnu cenu. Štaviše, kada ono postane realnost i pređe u masovnu upotrebu, očekivano bi bilo da se traži posebna dozvola za staromodno upravljanje automobilom. Dodavanje gasa po vlastitom nahođenju i majstorske bravure iskusnih vozača postaće stvar luksuza rezervisana za one dubljeg džepa. Jednostavno, kada auto bude usavršen, vožnja njim trebalo bi da bude savršeno bezbedna, a podaci kažu da se troškovi iz saobraćajnih nesreća u SAD koji obuhvataju  i operacije povređenih i popravku vozila vrte oko 450 milijardi godišnje.

Od ljudi koji rade na ovim projektima dobijamo informacije da se komercijalna upotreba samoupravljajućih automobila može očekivati u narednih 10 do 15 godina. U Guglu kažu da bi to moglo da se desi oko 2025. dok su u Nisanu optimističniji i pominju 2020. godinu.

Nepoverenje – tako ljudska osobina

Naravno, ne treba očekivati da će ljudi olako prihvatiti kao ispravnu odluku da treba da prepuste brigu o svojoj bezbednosti na putu softveru automobila. Skepsa je očekivana i logična. Čak se i FBI oglasio sa sumnjom da će samoupravljajući automobili biti savršeno sredstvo za izvršavanje bombaških terorističkih napada.

Ljudi se plaše i efikasnosti ovih automobila. Jedni sumnjaju da će automobil svaki put kada registruje pešaka ili biciklistu u blizini spustiti brzinu na minimum, drugi da će zaokretanje na putu biti nemoguća misija. Sve u svemu, u vožnji kako je doživljavamo danas mnogo toga prepušteno je improvizaciji vozača i opravdano je postojanje sumnje da li će nekakav softber moći da oponaša čovekov prilagodljivi um. U slučaju neizbežnih nesreća, pitaju se skeptici, kako će program moći da donese moralnu odluku da li da udari u automobil, dete kraj puta ili starca na biciklu.

Teoretičari zavere već razmišljaju kako će ovaj vid upravljanja automobilima dovesti sve nas u veliku opasnost. Naime, kompanije koje nam prodaju ove automobila mogle bi preneti kontrolu nad centralnim sistemom ljudima sa vlasti koji i se mogli tako osloboditi nepodobnih građana „samoupravljajućim“ saobračajnim nesrećama. U jednoj epizodi serijala Doctor Who, kompanija koja prodaje ovu vrstu programa počinje sarađivati sa vanzemaljcima koji planiraju da komandom za samouništenje prepolove stanovništvo planete. Sve u svemu, iako ove teorije idu predaleko, zanimljivo je zapitati se da li bi se samoupravljajući automobili mogli hakovati i kakve bi se bezbedonosne mere protiv toga mogle preduzimati.

Beneficije od Guglovog samoupravljajućeg automobila

Suvišno je govoriti o revolucionarnim potencijalima ovakvih vozila. Ali, šta to ona stvarno donose. Relanost bi mogla biti takva kao da svi posedujemo vlastito taksi vozilo u svakom trenutku nama na raspolaganju, bez potencijalno neraspoloženog taksiste koji nam može upropastiti dan. Ne bi bilo polaganja vozačkih ispita, a dozvole bi mogli dobiti i slaboviti i nepokretni ljudi. Mada, o ulasku u auto u izmenjenom stanju usled alkohola ili nečeg jačeg tek treba čuti poslednju reč nadležnih.

Dakle, krećemo na posao i ulazimo u automobil bez volana, kažemo destinaciju i slobodno se zadubimo u dovršavanje započetog projekta ili čitanje knjige. Uostalom, mogli bismo se i prisećati sa nostalgijom onog davnog vremena prelazeći još jednu šemu u igrici Need For Speed dok Guglov softver upravlja našim automobilom. Pomalo ironičan, ali vrlo verovatan scenario.

Tagovi

Dušan Stojanović

Po obrazovanju filolog svetske književnosti, po iskustvu kreator raznovrsnog sadržaja u online i offline svetu. Osnivač sajta Kultivišise.rs, glavni urednik, community menadžer, autor tekstova. Ponosni vlasnik autorskih profila na sajtovima SEO expert i Samoobrazovanje. Pisao za magazine Playboy i Esquire, i objavljivao na par desetina domaćih i stranih web stranica. Kontakt: duschan.stojanovic@gmail.com.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Instagramični SEO

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: