Pauza za kafu

Saveti Garija Kasparova za prvo mesto (deset zlatnih pravila uspeha)

Kasparov, Izvor: Wikipedia, Copyright 2007, S.M.S.I., Inc. - Owen Williams, CC BY-SA 3.0

SEO je strateška disciplina. Budući da je Kasparov poznat kao vrhunski strateg, zamolio sam Anu Bojanović da u svom stilu lokalizuje jedno njegovo predavanje za ovaj blog. Nadam se da će vam tekst koji sledi biti inspiracija za primenu neke nove taktike na SEO ili nekom drugom polju.

Ko je Gari Kasparov?

Gari Kasparov (13.april 1963 – …) je ruski šahovski velemajstor i nekadašnji svetski šahovski šampion.

Mnogi ga smatraju najboljim šahistom svih vremena. Počinje ozbiljno da se bavi proučavanjem šaha nakon što su mu roditelji postavili ozbiljan šahovski problem, a on je iznedrio rešenje za njega.

Kada je imao samo deset godina, upisuje se u školu šaha kod Mihaila Botvinika, čiji je vlasnik bio istaknuti instruktor šaha, Vladimir Makogonov. Učestvovao je na komemorativnom turniru posvećenom Sokolskom. Bio je pozvan kao izuzetak, ali osvojio prvo mesto, postavši šahovski majstor.

Prvi put se kvalifikuje za Sovjetski šahovski šampionat kada je imao 15 godina gde učestvuje kao najmlađi igrač svih vremena na tom nivou. Njegov uspon u rangiranju među  članovima Svetske šahovske federacije bio je munjevit. Januara 1984. Kasparov postaje najmlađi šahovski šampion na svetu, pobedivši dosta starijeg Anatolija Karpova, kada je imao samo 21 godinu.

Takođe, Kasparov je nosilac laskave titule pobednika tokom 15 uzastopnih turnira i dobitnik 11 šahovskih oskara. Proglasio je svoje povlačenje iz sveta profesionalnog bavljenja šahom 10. marta 2005. godine, nakon čega se posvetio politici i spisateljstvu.

Osnovao je pokret Ujedinjenog civilnog fronta i postao član tzv. Druge Rusije, koja se suprotstavlja programu političkom programu i administriranju Vladimira Putina. Odluku o povlačenju iz sveta šaha nije doneo preko noći, i u tom trenutku je sigurno još koju godinu bio u stanju da igra šah, ali je odlučio da je nastupio trenutak da promeni život i pronađe nove izazove kroz koje će moći mnogo više da pruži.

Garry Kasparov's Top 10 Rules For Success

Deset zlatnih pravila uspeha

U nastavku navodimo njegovih deset zlatnih pravila uspeha, izvedenih iz njegovog viđenja šaha i života uopšte:

1) Prepoznavanje sopstvenih snaga i slabosti: predstavlja suštinski deo pripreme za bilo koji meč. Kasparov kaže da ljudi često proučavaju slabosti i prednosti protivnika, bojno polje i okolnosti koje utiču na određeni susret, ali da neretko zaboravljaju da prouče sami sebe. Od naše samosvesti zavisi tip strategije koju ćemo primeniti. U pitanju je proces neprestanog prevrednovanja koji se nikad ne dovršava, s obzirom na promenljivost kao jedinu konstantu života.

2) Strasna posvećenost: do ostvarenja cilja se ne stiže bestrasnom, naučnom revnošću, ili  ravnodušnošću, već jedino živom zainteresovanošću za ono čemu težimo. Nešto slično kaže znameniti američki filozof, esejista i pesnik iz 19. veka, Ralf Valdo Emerson: „Nikad se ništa veliko nije postiglo bez oduševljenja“ (Krugovi).

3) Svesna odluka: Ovo pravilo se nekako prirodnim tokom nadovezuje na prethodno. Od nas zavisi šta želimo da ostvarimo svojim uspehom; jedino ukoliko smo odlučni i istrajni u tome, imamo realnu mogućnost da uspemo. Postizanjem jednog cilja ili ostvarenjem jedne pobede, prema Kasparovu, ne iscrpljuje se naša motivacija. Njegova želja oduvek je bila da napravi određenu razliku u svetu, da se izdvoji i bude drugačiji. U tome je i uspeo.

4) Istrajnost: čak i ukoliko su neuspesi ili porazi sve što postižete u određenom periodu, ukoliko se usredsredite, sigurno ćete među njima pronaći određene tačke uspeha i iskoristiti ih kao stepenike za svoje buduće napredovanje. Pri tom navodi primer izumitelja telefona, Aleksandra Bela, koji je zapisivao sve svoje neuspehe u svesci i na osnovu njih izvodio određene zakonitosti. Na kraju je uspeo u svom nastojanju. Istrajnost je težak rad koji uložite nakon što ste se već umorili od teškog rada, kaže Kasparov. Strpljenje je osnovna veština u postizanju uspeha. Strpljenje je umetnost prihvatanje poraza koja se uči tokom života. Neuspehu ne treba pridavati sudbinski značaj, veći od onog što zaista jeste: samo stepenik koji je nužno dotaći na putu ka uspehu.

5) Stupanje na neistraženu teritoriju: u suštini predstavlja istupanje iz zone komfora, plodonosno preuzimanje rizika. Nešto slično kaže američki prezbitarijanski teolog 19. veka, Vilijam G.T. Šed: Brod je najsigurniji u luci, ali brod nije napravljen da bi bio usidren u luci.

6) Prilagodljivost ili fleksibilnost: jedna od najvažnijih osobina predodređenosti za uspeh; podrazumeva spremnost da se uči od mlađih generacija, ukoliko želimo da ostanemo u igri; saobražavanje nastalim promenama koji su prirodan izraz evolucije ljudskog roda.

7) Verovanje sopstvenoj intuiciji: Mnogi ljudi previđaju i propuštaju da pomenu značaj intuicije za uspeh, dok Kasparov tvrdi da mu je intuicija u njegovom zanimanju često bila dragoceno svetlo u tami, nepogrešivo mu pokazujući put. Šah je, naime, matematički posmatrano, igra bez granica, jer najveći mogući broj svih poteza sadrži čak 120 nula, što je mnogo više od broja sekundi koje su protekle od trenutka kada je stvoren svet posle Big Benga. Jedini način da se pronađe pravi način u okeanu mogućnosti je intuicija. Intuicija predstavlja jedino moguće objašnjenje načina na koji čovek može da pobedi kompjuter, koji ima sve te raspoložive mogućnosti poteza isprogramirane. U procesu donošenja odluka, koji nekad traje samo nekoliko sekundi, proračun nikad ne može da se meri sa snagom i preciznošću intuicije. On zauzima samo 1% tog procesa, dok 99% otpada na intuiciju. I u drugim oblastima života ponekad je nemoguće sagledati sve moguće posledice naših odluka. Često je jedini pravi način verovanje intuiciji.

8) Izvlačenje pouka iz grešaka: Ukoliko samo gubimo, a ništa ne naučimo iz svojih grešaka, one će nam se iznova i iznova događati. Kasparov kaže da za činjenicu da je bio svetski šampion u šahu tokom čak 20 godina, može da zahvali tome što je sam sebe stalno iznova izazivao da uči na osnovu svojih grešaka. Posle svakog odigranog meča gledao je snimak i trudio se da ponešto nauči iz njega, jer, kako kaže, čak i u toku meča u kojem bi pobedio, uvek bi otkrio neku grešku ili propust. Greške su neizbežne s obe strane šahovskog stola i predstavljaju deo ljudskog nesavršenstva. Tako, on kaže da često gubi ne onaj ko je napravio više grešaka, već onaj ko je poslednji napravio grešku. Zato je neophodno biti uvek jedan korak ispred protivnika.

9) Traganje za novim izazovima: Šah je veoma zahtevna igra u kojoj se mnogo vremena provodi u analiziranju odigranih poteza i planiranju onih budućih. Igra se pod velikim pritiskom. Zbog toga je nemoguće da neko bude vrhunski šahista neograničeno. Igrači od dvadeset i nešto godina svakako imaju mnogo veću fizičku prednost u odnosu na svoje suigrače starije koju deceniju. Jedan ostvareni cilj treba uvek zamenjivati drugim ciljem, u skladu sa životnom fazom u kojoj se nalazimo, sve dok se čovek u potpunosti ne samoaktualizuje. Svako životno doba ima svoje izazove.

10) Uspeh zavisi samo od nas: Ne postoji univerzalni recept za uspeh. Sve zavisi samo od nas. Ukoliko istorijski sagledamo uspehe ili velika ostvarenja istaknutih pojedinaca naše civilizacije, iz toga bismo sigurno mogli da izvedemo različite definicije uspeha. Kasparov kao primer navodi Mihaela Botvinika, svetskog šampiona u šahu, čiju školu šaha je i sam pohađao i koji je poznat kao tzv. patrijarh sovjetske škole šaha.

Kasparov kaže da je njegova definicija uspeha prilično prizemna i racionalna: za uspeh su neophodni talenat, dobro zdravlje, smireni živci, borbeni duh i rad.

U njegovom slučaju ova formula je bila delotvorna. Navodi i primer Tomasa Edisona, koji još racionalnije kaže da je uspeh sačinjen od samo 1% inspiracije (nadahnuća), a 99% perspiracije (znojenja, odnosno rada). Poznati ruski pesnik romantizma, Aleksandar Puškin, koji se smatra rodonačelnikom modernog ruskog jezika, bio je vesele prirode, kockar i vragolan te je njegova formula uspeha obuhvatala mešavinu genija, sreće i iskustva.

Najava kursa - kako biti bolji Decision maker

Garry Kasparov: (Deep Thinking | Talks at Google)

Sve navedeno predstavlja različite mogućnosti na koje se svako od nas može osloniti, ali jedino prateći sopstveni razvoj i izvodeći određena načela iz sopstvenog iskustva, iz neuspeha podjednako kao i iz uspeha, možemo otkriti sopstvenu formulu sreće i uspeha, koja je uvek individualna. Na sreću ili ne.

Milan Todorović

Milan Todorović

Milan Todorović je SEO stručnjak i vlasnik specijalizovane SEO agencije za računarsko programiranje SeoExpert.rs. Autor je i urednik nekoliko online projekata, a ponosi se turističkim portalom TT Group . Posebno zainteresovan za nadolezeću revoluciju kvantnih računara. Aktivan na Twitteru @Todorovic. Ukoliko imate SEO nedoumicu, na pravom ste mestu za aktuelnu konsultaciju.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: