Umeće disanja- najbolja knjiga o disanju na srpskom

Moderan čovek se toliko otuđio od pravilnog disanja da jedva da nešto ozbiljno zna o ovoj celoživotnoj aktivnosti. Činjenica je da oko 90 procenta ljudi uopšte ne sluti da više od 100 svakodnevnih bolesti (brojne alergije na primer) nastaju isključivo usled nepravilnog disanja.

Da, dobro ste pročitali, pravilnim disanjem može se prevenirati više od 100 bolesti, od kojih dobar deo čine psihosomatske bolesti zbog pandemije stresa postinformatičkog društva u kome živimo.

Dovoljno argumenata za jedan lični osvrt na ovaj paradoks i preporuku za jednu korisnu knjigu ako smatrate da imate prostora u optimizaciji svog disanja.

Prvo pitanje je odakle krenuti, tj. koji autoritet i principe koje škole usvojiti u ovoj oblasti. Danas gurui niču kao pečurke posle kiše, svi su uspešni, vični u samopromociji i lažiranju rezultata. Knjiga i učenja o disanju ima dosta i uglavnom su površna tumačenja istočnjakih znanja, lošeg prevoda i lepih korica.

Ali postoje i izuzeci. Knjiga „Umeće disanja“ je odličan iskorak.

Evo i zašto. Pravi argument je autoritet koji je napisao knjigu. Autoritet se odlikuje po ozbiljnoj sintezi formalnog obrazovanja i pragmatične spoznaje i pri tom nema kompromisa na putu ka istini. Knjigu „Umeće disanja“  napisao je Mirko Ostojić. Mirko Ostojić je profesor doktor, ako se ne varam doktorao u klasi Dejana Rakovića i Irene Ćosić. Svi koji znaju nešto o biofizici, znaju da većih autoriteta od navedenih profesora u ovoj oblasti nema.

U predgovoru knjige „Umeće disanja“ svoju preporuku dali su akademik Đorđe Stefanović, naš verovatno najveći naučnik u oblasti medicinskih nauka profesor doktor neurokardiolog Branislav Milovanović, profesor doktor Mirjana Sovilj, naš eminentni majstor joge Dragan Lončar, kao i već spomenuti Dejan Raković. Ovakva količina eksperata govori da knjiga poseduje ozbiljne, ali i tačne (neke čak i prvi put prezentovane) porcije znanja.

Sa druge strane, Mirko Ostojić je jedini majstor 15. dana ninđucua u Jugoistočnoj Evropi. Svi znamo da Japanci ništa ne prepuštaju slučaju, te ovakva titula govori da iza njega stoji višedecenijski rad na polju borilačkih veština koji je u najtesnijoj vezi sa tehnikama disanja.

O samoj knjizi

Knjiga je integrativna, jer objedinjuje aktuelna naučna istraživanja o disanju iz više škola (Butejkova škola disanja kojoj je autor najbliži), prožimajući se tradicionalnim znanjima kao što su jogičke spoznaje disanja, kineski sistemi i još neke ruske metode.

Jedna od centralnih tema knjige je „duboko disanje“. „Duboko disanje“ po Mirku je najveći paradoks kad se govori o zdravom disanju. Nerazumevanje ovog procesa je krajnje opasno, jer dubokim disanjem se brzo upada u prevelik unos kiseonika i preveliko izbacivanje ugljendioksida, tj. u hiperventilaciju, što nije dobro ako se dešava u dužem vremenskom okviru.

Zato Mirko naglašava razliku između plitkog u odnosu na duboko disanje. Razlika se ne računa po tome da li ste udahnuli punim plućima, ili ne, već koji protok vazduha ste ostvarili kroz udahe/izdahe u minuti. Protok od 6 litara vazduha u minuta je normalan volumen disanja za osobu od 75kg. Sve više od toga je hiperventilacija, tj. duboko disanje i nije dobro da postoji u dužem intervalu.

Iako je kiseonik suština disanja, ugljen dioksid u međućelijskom prostoru ne sme da padne ispod određene vrednosti (spazam – manjak CO2), naravno ne sme da ide ni iznad (acidoza – previše CO2), tada je tek otrovan, već se mora držati u definisanom okviru. Skoro 70% istraživanja biofizike su fokusirana na ćelijskoj membrani i jezikom sistema automatskog upravljanja ugljen dioksid je regulator negativne povratne sprege u procesu upravljanja disanjem ćelija i mora biti održavan u određenom opsegu da ne bi bilo problema u protoku.

Matematički ilustrovano, hiperventilacija se dešava zato što vazduh ima 20% kiseonika, sa oko 0,04% ugljen dioskida, a idealna smešta vazduha kako se navodi je 10% kiseonika i 2% ugljen dioksida. Kažu da je ovakav bio sastav atmosfere u dalekim vremenima kad su nastajala prva prapluća. Tj. evolucija atmosfere je tekla brže od evolucije disajnog sistema te zato i postoji ovakva neprilagođenost. Jedan sporedni dokaz je da ljudi koji živi na visokim planinama, gde je vazduh ređi, žive u proseku duže od ljudi pored mora.

Ovo je dugo vremena bila veoma dobro čuvena vojna tajna, jer potiče iz više škola sa više kontinenata koju su razvijale vojne službe za pravljenje smeše vazduha za ljudstvo u podmornicama, svemirskim brodovima i td.

Uz grublja pojednostavljenja, onima kojim su istočnjačke spoznaje bliže, (po Mirkvim tumačenjima joga majsori znaju da puno stvari još uvek ne mogu da se objasne naukom) indijski termin „prana“ za početnike može da se aproksimira ugljen dioksidom i stvaranjem depoa CO2 u džepovima disajnih puteva. U tom smislu neophodan korak u optimizaciji disanja je disanje isključivo na nos. Pravilno disanje je nevidljivo disanje, kao mala beba kad spava, pa se roditelji uplaše da li je to dete živo.

U daljem tekstu evo kome sve može koristiti ova knjiga i zašto preporučujem da je imate u svojoj biblioteci.

Kome je namenjena knjiga „Umeće disanja“

Knjiga će biti izuzetno korisna svima koji imaju problema sa disanjem. Takođe će biti korisna svima koji imaju profesionalne korelacije sa procesom disanja tokom intenzivog rada mišića (trenerima i sportistima). Koristiće lekarima opšte prakse i pulmolozima, jer veoma složene fenomene objašnjava veoma razumljivo čak i matematički precizno (jednačinom respiracije na primer).

U knjizi je dato i puno praktičnih vežbi sa ciljem ovladavanja procesa pravilnog disanja.

Malo zanimljivosti. Na kojoj strani spavate?

Vodite računa o svom disanju dok još nije kasno. Kod određenog procenta ljudi hiperventilacija je naročito izražena tokom spavanja. Pazite na koju stranu i kako spavate! Iz ugla hiperventilacije, nije svejedno da li spavate na leđima, potrbuške, levom ili desnom boku (zbog srčane šupljine pluća nisu idealno simetrična). Ali ostaje da sami pročitate ove detalje. Iskreno preporučujem ovu knjigu! Kako god, nikako ne dišite na usta i nemojte spavati na leđima!

Igre disanja za decu

Spomenuo bih da roditelji mogu da se edukuju kako da najmlađi  pravilno dišu. Veoma su zanimljivi saveti za igre sa decom u kojima se na duhovit način otklanja hiperventilacija. Ja sam već probao par Mirkovih trikova i mogu reći da smo se slatko ismejali.

Neka nova izadanja?

Ovo je jako ozbiljna naučna, a u isto vreme i pragmatična knjiga. Voleo bih da je nešto više rečeno o vagus nervu koji grubo govoreći čini 80% parasimpatikusa. Vagus inerviše između ostalog i pluća i baš bih voleo da je Mirko u svom stilu detaljno objasnio koliko je za disanje važan zdrav rad vagus nerva. Znam da je ovo tema u kojoj je on posebno dobar. Možda mi je promaklo, možda prevazilazi okvire knjige, ali u budućim izdanjima za koje sam uveren da očekuju „Umeće disanja“ poglavlje o „neurologiji disanja“ može biti novi iskorak.

A gde je tu običan čovek?

Običan čovek je pod velikim stresom. I antistres terapija, potrebna svima može započeti spoznajom tehnika pravilnog disanja. Ali ako mislite da ćete nešto promeniti osvešćivanjem nekog problema, varate se. Dok ne krenete u neutralisanje štetnih uzoraka, tj. nepravilnog disanja u ovom slučaju, same spoznaje neće doneti boljitak.

Moja sugestija je da sa novim znanjem o disanju obavezno uvedete neku fizičku aktivnost. Najbolje je da praktikujete neki meditativni sport (rekreacija u teretani, trčanje, plivanje, joga, pilates, ći gong, neka borilačka veština (može i Mirkova škola ninđucua, što da ne)). Meditativni sportovi nisu fudbal, košarka, jer se tu možete dodatno iznervirati, na primer: na svog igrača, protivnika, sebe, loš rezultat, povrede su češće, ali i to je svakako bolje nego nikakva aktivnost… Ako patite od alergija dobar iskorak je i kvantna dijagnostika (upoznajte sebe na jedan potpuno drugačiji način), a onda će stvari jedna po jedna da dolaze na svoje mesto…

Najopasnije je da ne uradite ništa.

Knjigu možete kupiti ovde.

Video literatura: