Korisnički doživljaj – najbitniji SEO faktor?

Ako ste mislili da će izgradnjom dovoljno kvalitetnih linkova vaše pozicije na Guglu biti apsolutno bezbedne, varate se. Gugl ne voli stagnaciju i uljuljkivanje, ali ni automatizaciju. Daje šansu svakom i želi da nagradi brilijantnu kreativnost i ažurnost. A ovo je upravo priča o tome.

Brajan Din, vlasnik i osnivač sajta Backlinko, nedavno je na svom YouTube kanalu govorio o „novom“ SEO faktoru za rangiranje koji je uočio. Bolje rangiranje i veća poseta sajta – to je ono što se dobija pravilnim korišćenjem ovog SEO faktora koji se zasniva na „user experience“ ili „korisničkom doživljaju“ signalima. Brajan Din otkriva i tri praktična načina za njegovo poboljšanje, tj. tri strategije za koje on kaže da donose uspeh.

Priča o backlinkovima uz priču „kako se uraditi“ 🙂

Priču o novom SEO faktoru Brajan počinje svojim ličnim iskustvom. Naime, govori o zanimljivoj i prilično smešnoj situaciju koja se desila zahvaljujući njegovom tekstu „How to get high quality backlinks (without guest posting)“. Optimizovao je ovaj tekst na svom sajtu za ključne reči, odnosno ključnu frazu – „high quality backlinks“ (visoko kvalitetni backlinkovi). Zahvaljujući odličnom sadržaju i još boljoj promociji pred relevantnim autoritetima, indukovani su prirodni „white hat“ linkovi i ovaj tekst je brzo dospeo na prvu stranu pretrage.

Međutim, Brajan Din je primetio i nešto vrlo čudno. Analizirajući fraze preko kojih surferi dolaze do sajta, video je da je tekst rangiran ne samo za frazu „high quality backlinks“, nego i da se nalazi na prvoj stranici Gugl pretrage za long tail „how to get high“ (kako se uraditi). Pritom njegov tekst nije imao nikakve veze sa upotrebom bilo kojeg opijata.

Ubrzo je shvatio zašto ga je Gugl rangirao i na osnovu ove druge fraze. Jednostavno, imao ju je u naslovu i u samom sadržaju teksta (standardni SEO). Većina ljudi koji posećuju njegov sajt, a pronašli su ga preko Gugla, provedu skoro tri minuta na njemu. Ali za ovaj tekst, prosečno su proveli minut i dvanaest sekundi – manje od polovine prosečnog vremena koje obično ljudi provode na ovom sajtu.

Šta se tu desilo?

Kad ljudi preko Gugla pretražuju „how to get high“ i kliknu na njegov tekst, broz shvate da u njemu nema onoga što traže. Dakle, ljudima koji su pokušavali da nađu informacije o sredstvima za izmenu stanja svesti nije se dopala ova stranica. Gugl je reagovao. Par nedelja kasnije, ovaj tekst je pao u pretrazi za frazu „how to get high“ sa šestog, na deveto mesto, pa na dvanaesto, a stiglo je čak i do 33. mesta, i sve to u par dana.

Ali, rangiranje za ključne reči „high quality backlinks“ nije se poremetilo, uprkos tome. Čak se i popravilo. Ljudima koji su pretraživali ovu frazu, za razliku od onih prethodnih, svidela se stranica. Nakon što je rangiranje na osnovu ključnih reči „how to get high“ drastično opalo, takozvani „bounce rate“ i vreme provedeno na stranici značajno su napredovali.

Sada je njegov tekst prvi u Gugl pretrazi za ključne reči „high quality backlinks“, a za ključne reči „how to get high“ ovog teksta u pretrazi uopšte ni nema. To je snaga ovog novog faktora za rangiranje o kom Brajan govori. Zaključak ove interesantne priče jeste da iako su i dalje backlinkovi osnova algoritma Gugla, neosporno je da je uticaj „user experience“ signala maksimalno povećan.

Kad smo kod linkova, slobodno pogledajte naše cene optimizacije sajtova i pročitajte članak o uslugama link bildinga u Srbiji.

Kako najbolje iskoristiti „user experience“ signale?

Odgovor na pitanje iz naslova je u osnovi ekvivaletntan odgovoru kako što duže zadržati one koji organskom posetom dođu na vaš sajt. Ako ste se zapitali odakle Gugl zna koliko se surfer sa organika zadržava na vašem sajtu odgovor je pomalo kontroverzan. Postoje SEO stručnjaci koji se kunu da Gugl koristi podatke iz Google Analyticsa uprkos činjenici da to ne smeju da rade i da su zvanično više puta rekli da ne rade na ovaj način. To će do daljnjeg ostati otvorena tema, a ono što je sigurno, Gugl odlično meri koliko vremena prođe od trenutka kada surfer klikne na prvo mesto na pretrazi, pa se vrati i klikne na drugo, pa vreme čitanja između svakog klika. Lako se da sagledati na velikim uzorcima gde je zadržavanja najduže, a gde najkraće.

Svi oni koji dugo ostanu na određenom rezultatu pretrage šalju snažnu poruku Guglu da je sadržaj na njemu dobar, a ukoliko se kratko zadržavaju šalju suprotnu poruku. To znači da kratko vreme posete označava da vaš post ne odgovara dovoljno dobro na zahteve čitalaca, nije dovoljno relevantan i konkurentan za određenu ključnu reč. Rekli bi, ali to smo i ranije znali, šta je to što je novo? Novo je to što sada Gugl to mnogo jače nagrađuje, tj. pretraga je postala osetljiva u pravoj meri.

U daljem teksu Brajan Din daje tri načina uz koje se optimizuje „user experience“ ili „korisnični doživljaj„.

Prva strategija: Bucket Brigades

Prva tehnika nazvana je po engleskoj frazi „bucket brigades“ koja zapravo označava grupu ljudi koji jedni drugima dodaju kante vode i tako gase požar, a u širem smislu znači bilo koju grupu ljudi koji rade zajedno da bi smirili opasnu i hitnu situaciju.

Kako zadržati pažnju čitalaca na dugačkom tekstu, od, na primer, 6.000 reči? Uz pomoć „bucket brigades“. To su fraze ili reči koje ljude zadržavaju na tekstu i čine da posetioce žele da nastave da čitaju. One se nalaze u posebnom, novom redu u tekstu. To su reči poput: pogledajte, evo, zaključak… I fraze poput: na kraju krajeva, da naglasim, treba shvatiti da, caka je u tome, najbolji deo, važno je da… „Bucket brigades“ treba ubacivati na mestima u tekstu, gde postoji opasnost da čitaocu bude dosadno i da će otići sa sajta. Na taj način se drži pažnja, jer ove reči i fraze služe kao mamac za dalje čitanje.

Uostalom POGLEDAJTE 🙂 kako to Backlinko ubedljivo prezentuje o svom video klipu:

Evo i druge strategije: „Benefit-driven“ podnaslovi

Dovoljno je da stavite jedan pored drugog tekstove sa podnaslovima i tekstove bez podnaslova, pa da vidite šta je primamljivije za čitanje. Većina ljudi bi se odlučila za sadržaj prelomljen podnaslovima. Broj podnaslova u tekstu nije ograničen.

Podnaslovi su često potpuno slučajni, „random“, ali oni neće ugrabiti pažnju čitaoca na pravi način, samo će prelomiti tekst. Umesto praznog podnaslova, treba staviti onaj koji svojim sadržajem pokazuje od kakve koristi može biti čitaocima ono što pročita ispod njega. Na primer, prazni podnaslovi bi bili oni od samo jedne reči ili fraze, poput „link building“, a „benefit-driven“ podnaslov bi bio „kako optimizovati često ignorisanu stranu i povećati broj poseta“. Dakle, korist koju bi čitalac mogao da ima od teksta mora da stoji u podnaslovu.

Evo i treće strategije: APP formula

Kad neko dođe na vaš sajt preko Gugla, imate 2 sekunde da ga ubedite da na njemu i ostane. Ako ga izgubite za dve sekunde, izgubili ste ga zauvek. APP formula postoji da se to ne bi desilo. A: agree, P: promise i P: preview – od ova tri elementa se ona sastoji.

U čemu je caka? 

U uvodu teksta treba da stoji nešto sa čime će se posetilac složiti (agree). Tako pokazujete da razumete problem koji ih je i doveo na vašu stranicu. Na primer: „Stvarno je teško pretvoriti ravnodušne posetioce sajta u subskrajbere“. Onaj ko traži odgovor na pitanje kako to učiniti, složiće se odmah. Onda na red dolazi obećanje (promise) – obećate da ćete mu u tekstu dati lakši način do postizanja cilja. A zatim, ukratko, date opis teksta (preview) u kome ćete pokazati šta to korisno imate za čitaoca.

SEO faktor za rangiranje zasnovan na „user-experience“ signalima pokazuje da čitaoce, a samim tim i Gugl, ne možete prevariti. Bitan je sadržaj i ono što u sadržaju istaknete posetiocu uz pomoć caka kao što su „bucket brigades“, „benefit-driven“ podnaslovi i APP strategija. Naravno, preduslov jeste multidisciplinarni koncept znanja za koji se zalažemo, što i jeste suština koja oblikovana ovakvom formom daje najbrži put do prvog mesta na Guglu.

Ali, prazne reči, kao i prazni podnaslovi, ne prolaze.