Kad sve prođe, ostane kvalitetan sadržaj. Dozvolite najpre da definišem šta su to kvalitetni web sadržaji za web sajtove. To su oni članci koji se dopadaju pubilici sajta na kojem su objavljeni, surferi ih čitaju cele, spontano vole da ih dele po Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Tik Toku… Webmasteri drugih sajtova ih prirodno linkuju, citiraju, prenose na svoje sajtove…
Da je sadržaj sve važniji pokazuje i drama koju je uvela veštačka inteligencija na polju kreiranja sadržaja. Ona služi kao alat, ali ne zna šta vam je potrebno, za koga vam je potrebno, koji nivo ekspertize, namere, ne zna ciljnu grupu kojoj se obraćate, kvantitet i naravno tačnost, tj. ko garantuje za razumevanje celine.
Ako su vam potrebni kvalitetni web sadržaji ili želite da učite o kreiranju sadržaja za web sajtove, pročitajte detaljno ovaj tekst.
Kome rešavamo problem sa sadržajem koji kreiramo?
Ako kreiramo landing stranu, tj. dolaznu stranu na koju sleću surferi na sajtu, i koja treba da rangira za najviše, čak i to famozno prvo mesto na pretraživačima, moramo uraditi ozbiljno istraživanje.
Istraživanje ne samo ključnih reči, već i konkurencije iz ugla sadržaja i ugla količine kvantiteta i kvaliteta backlinkova. Kada izaberemo fraze koje želimo da osvojimo, i predikciju pozicija protiv kojih sajtova se takmičimo, kreće ozbiljno istraživanje i upoznavanje sa temom o kojom pišemo.
Osnovna ideja je kreirati 10X sadržaj, ili u prevodu deset puta korisniji i sadržajniji od onog koji je prvi na Guglu. U ovoj fazi najviše vremena se investira u učenje o temi o kojoj pišemo. Idelano je imati stručnjaka iz oblasti o kojoj se piše koji može da dramatično skrati vreme, a unese suštinu. Znanje se množi deljenjem i nemojte se plašiti da oslobodite svoje znanje, a ne da ga čuvate.
Za Gugl nije svejedno da li pišemo članak za naslovnu stranu web prodavnice, za kategorije proizvoda ili usluga, opis pojedinačnih proizvoda ili konkretne usluge, blog o proizvodima i tako redom. Svaki URL entitet ima određene posebnosti.
Najčešća greška u ovog fazi je što neiskusni kreatori sadržaja ne osmisle adekvatno naslovnu stranu, koja je najjača stranica na sajtu.
Druga strandardna greška su kanibalizacije, pa na istoj frazi imaju i naslovnu, kategoriju, proizvod, uslugu, tag, blog post, vest, sliku i tako dalje.
Sledeća česta greška je odsustvo sadržaja na kategorijama ili tagovima, pa pored proizvoda, nema vodiča sa savetima i opisima funkcionlanosti grupe proizvoda kao celine. Kroz FAQ sekciju ili najčešća pitanja i odgovore sasvim prirodno se može naprviti 10x kategorija za web shop. Naravno, za vesti i „ne evergreen“ teme, ova pravila ne važe.
Tip sadržaja za web sajtove: tekst ili video?
Ovo je večita tema i dilema, a odgovor je jednostavan – najbolje je imati oba formata. Ovaj članak je pre svega o kreiranju state of art tekstualnih članaka za web. Dobra strategija je da ga kasnije trasponujete u video formatu i imate oba.
Koji su najbitniji on page SEO faktori sadržaja za web sajtove?
Ovde se ne dešava ništa novo u 2024. godini, a neće ni u 2025. Na osnovu ključnih reči se pravi arhitektura sadržaja, a svakako najvažniji segmenti su Meta Title (naslov) i Meta description (opis), kao i h1-h6 struktura naslova i podnaslova. Lepo je implementirati estetiku kroz citate, tabove horizontalne ili vertikalne, izdvojen tekst, kao i kroz interaktivne HTML element tipa akordijani, ankete, ocenjivanje i slično.
Osnovna preporuka u ovoj fazi je da su Title, URL, H1 i meta opis sinhorinizovani i da ne odskaču previše. Dobro pravilo je Title = H1 = URL, a meta opis postavlja pitanje i daje odgovor u 160-170 karaktera sa ciljem pospešivanja CTR-a (klikabilnosti na rezultatima pretrage), jer meta opis ne utiče na rangiranje.
Koliko treba da pišem i šta je to 10x sadržaj?
Kvantitet sadržaja, tj. ovu fazu definiše tržište. Ako želite da dominirate u odnosu na nečiji sadržaj, vaš mora biti bolji od njegovog. Cilj 10x sadržaja je da pruži daleko više vrednosti korisnicima u odnosu na konkurenciju.
- Sadržaj je detaljan i temeljit, često obuhvata aspekte koje drugi nisu pokrili.
- Pristup temi na inovativan ili drugačiji način od konkurencije.
- Vrhunsko korisničko iskustvo kroz dizajn, strukturu i navigaciju.
- Fokusira se na specifične korisničke potrebe i probleme, pružajući konkretna rešenja.
- Koristi slike, grafikone, video zapise i druge vizualne elemente kako bi poboljšao razumevanje teme.
- Podržan dokazima, što pomaže u izgradnji poverenja kod surfera.
- Podstiče surfere da ga dele jer je neodoljivo koristan.
- Koristan za link earning, tj. editorijalno indukovanje linkova od strane autoriteta koji uređuju druge web sajtove spontano.
Sadržaj koji čitate je upravo 10x sadržaj, a metoda njegovog kreiranja se često zove Skyscraper metoda. Ovu strategiju je formulisao Brian Dean iz Backlinko-a, a više od njoj pročitajte ovde.
Famozna idealna gustina ključne reči za koju želim da rangiram
Ovo je još jedan od mitova u SEO-u, jer početnici misle da postoji tajna formula. Tajna formula jeste da je najbolji alat vaša inovativnost, osećaj za estetiku i emocionalna rezonanca koja se dešava dok čitate sadržaj. To nikada u potpunosti neće moći da uradi samo veštačka inteligencija, ali svakako može biti koristan, često i nezaobilazan alat u procesu kreiranja sadržaja.
LSI ključnih reči
Ali postoje metrike koje treba shvatiti samo okvirno, a osnovna metrika je LSI. LSI (Latent Semantic Indexing) u procesu kreiranja sadržaja odnosi se na koncept korišćenja semantički srodnih reči i fraza u tekstu kako bi se poboljšala relevantnost i razumevanje teme od strane pretraživača poput Google-a. Iako Google direktno ne koristi LSI tehnologiju u klasičnom smislu, pojam LSI ključnih reči označava diverzitet ključnih reči koje su semantički povezane sa glavnim pojmom, a ne samo sinonime, već i homonime, akronime, žargon i slično.
Umesto da se fokusirate samo na jednu glavnu ključnu reč, kao što je „kreiranje sadržaja“, LSI ključne reči vam pomažu da proširite temu potpuno prirodno. Idealno ih je implementirati kroz FAQ. Na primer, LSI ključne reči mogu biti „kreiranje sadržaja za web šopove“, „pisanje za internet prodavnice“, „sadržaj za web prezentacije“, „detaljan opis usluga“ ili malo slobodnije – „kreiranje sadržaja koji kida“.
Upotrebom LSI metrike, Gugle vidi graf znanja autora teksta i time ne samo što izbegavate preterano „nabijanje“ jedne ključne reči (keyword stuffing), već može pomoći u povećanju relevantnosti sadržaja za različite pretrage i poboljšati rangiranje na pretraživačima. Sadržaj postaje bogatiji i pokriva više aspekata teme, čime se strateški povećava šansa da bude rangiran za više različitih pretraga koje konvertuju, a pritom ne aktivirate filtere tj. penale koji se dobijaju usled nekvalitetnog sadržaja.
WDF*IDF formula
Druga famozna metrika je dinamična gustina fraze WDF*IDF u odnosu na količinu teksta u sadržaju. Koliko puta koju reč da spomenem? Da li u jednini ili množini, kako Gugl gleda padeže i ostala gramatička pravila?
WDF*IDF je formula koja se koristi u SEO-u za optimizaciju sadržaja i poboljšanje rangiranja u pretraživačima. Ova metoda pomaže da se odredi relevantnost određenih ključnih reči unutar teksta u odnosu na druge dokumente ili konkurenciju. Naziv dolazi od skraćenica:
WDF (Within Document Frequency) – meri koliko puta se određena ključna reč ili fraza pojavljuje unutar jednog dokumenta. Ona koristi logaritamsku skalu kako bi se izbegla preterana favorizacija tekstova u kojima se ključna reč ponavlja previše puta (takozvano „keyword stuffing“).
IDF (Inverse Document Frequency) – meri koliko puta se ta ista ključna reč ili fraza pojavljuje u velikom broju drugih dokumenata (ili celokupnom indexu koji Gugl ima). Ova metrika meri koliko je ključna reč uobičajena ili retka u velikom broju drugih dokumenata. Ako je reč vrlo uobičajena (na primer, „i“, „je“, „na“), njena vrednost će biti niska. S druge strane, retke i specifične ključne reči imaju višu vrednost jer ukazuju na veću relevantnost za specifične teme.
Cilj WDF*IDF analize je da nađe optimalnu ravnotežu između korišćenja ključnih reči unutar dokumenta (da ih ne bude previše ili premalo) i njihove učestalosti u drugim dokumentima.
Kada se WDF i IDF pomnože, rezultat pokazuje koliko je određena ključna reč relevantna u okviru jednog dokumenta u poređenju sa drugim dokumentima na internetu. Ova vrednost pomaže da se izračuna optimalna učestalost ključnih reči kako bi sadržaj bio SEO-friendly bez prekomernog ponavljanja reči.
Zbog težinskih gustina, ali i promene konteksta usled većeg ili manjeg broja linkova, i ovu metodu treba shvatiti okvirno, a zaključke koje treba izvući su sledeći:
- Da li sam neke važne fraze propustio da spomenem?
- Da li neke fraze previše puta spominjem?
- Da li neke važne fraze premalo puta spominjem?
- Da li imam fraze koje ne smem da koristim? (Na primer u stručnim tekstovima se koristi termin ”horoskop” i time diskreditujemo ceo tekst).
I naravno, još jedna važna napomena. Obavezno koristi kvačice i kreiraj pismen tekst u skladu sa pravopisom i gramatičkim pravilima. Gugl u ovoj fazi interneta rangira između odličnih i vrhunskih sadržaja i suptilnosti i detalji pobeđuju!
Još neki jako važni tehnički HTML detalji
Za SEO je najbitnije pravilno implementiran Canonical tag. On reguliše indeksiranja i deindeksiranja kanibalizujućih sadražaja i optimizuje broj stranica u Google indeksu, čineći broj stranica koje Gugl posećuje smislenijim (crawl budget).
Drugi je Schema markup, koja bolje opisuje sadržaj ili delove sadražaja na sajtu. O njoj smo detaljno pisali ovde, uz samo jednu napomenu da korišćenje Schema markup verovatno neće povećati direktno pozicije, ali zbog „rich snippets“ (bogatih isečaka) povećava klikabitnost na vaš URL.
Potrudite se da implementirate sledeće scheme:
- LocalBusiness: Ako imate fizičku lokaciju, koristite ovaj markup da prikažete podatke o firmi, uključujući adresu, radno vreme i kontakt informacije.
- Product markup: da prikažete detalje o proizvodu.
- Breadcrumbs: Pomaže pretraživačima da prikažu strukturu vašeg sajta i poboljšava navigaciju korisnika.
- FAQPage: Ako imate često postavljana pitanja, ovo može poboljšati vidljivost vaše stranice u SERP-u.
Tačnost i koristnost sadržaja
Suština u kreiranju sadržaja je korisnost i rešenje problema koji zanimaju surfera. U tom smislu Gugl želi da nagradi one sadržaje koji najbolje rešavaju problem, tj. rade tačno to, i to rade jako dobro. Sa pojavom Chat GPT-ja i veštačke inteligencije količine sadržaja su višestruko uvećane, a ono što dodatno potkrepljuje svaki sadržaj je potpis autora.
Autor je suprotno od spam-a, a u 2025-oj verovatno jedan od suptilnih trendova biće EAT i EEAT metrika.
E-A-T i E-E-A-T su ključni faktori koji pomažu Google-u da proceni kvalitet sadržaja na internetu, posebno u oblastima koje se tiču zdravlja, finansija ili bilo kojih tema koje mogu značajno uticati na korisničke živote (poznate kao YMYL – Your Money, Your Life). Ovi faktori su sastavni deo Google-ovih smernica za ocenjivanje kvaliteta sadržaja, što znači da igraju ključnu ulogu u rangiranju stranica.
E-A-T (Expertise, Authoritativeness, Trustworthiness), je koncept koji pomaže Google-u da odredi koliko je neki sadržaj pouzdan i kvalitetan, a sastoji se od tri komponente:
Expertise (Stručnost): Odnosi se na nivo stručnosti osobe koja kreira sadržaj. Za teme koje zahtevaju formalno obrazovanje, tehničko ili stručno znanje, važno je da autori budu eksperti u datoj oblasti. Idealno je kreirati link koji od autora vodi do stranice sa referencama datog autora. Na primer, ovaj članak je potpisan, ako pogledate na dnu stranice.
Authoritativeness (Autoritet): Odnosi se na kredibilitet autora, sajta ili same kompanije koja stoji iza sadržaja. Google traži signale koji pokazuju da je autor ili sajt priznat kao autoritet u datoj oblasti. Tj. da li expert i autoritet nije početnik. Linkovi sa drugih uglednih sajtova ili citiranja mogu doprineti ovom faktoru.
Trustworthiness (Pouzdanost): Google procenjuje koliko je sadržaj i sajt generalno pouzdan. Ovo podrazumeva tehničke parametre poput SSL-a, transparentnosti sajta, zaštite privatnosti korisnika.
U poslednje vreme važan je i element Experience (Iskustvo), koji se dodaje postojećem konceptu E-A-T-a kako bi se još detaljnije procenila relevantnost i kvalitet sadržaja.
Experience (Iskustvo): Ovaj novi faktor dodaje dimenziju koja procenjuje da li autor ima direktno iskustvo sa temom o kojoj piše. Sadržaj koji dolazi iz ličnog iskustva može biti vredniji za korisnike nego sadržaj pisan samo na osnovu istraživanja. Na primer, ako neko piše o iskustvu sa određenim proizvodom (recenzije) ili o procesu putovanja, direktno iskustvo može povećati poverenje u sadržaj. Savet je da sarađujete sa strčnjacima sa iskustnom, a da koristite lični ton i uvek navedete tačne izvore podataka, istraživanja ili studije.
Još neki senzibiliteti iz ugla emocionalne rezonance u fazi kreiranja sadržaja
Postoje različite forme sadržaja koje koriste element iznenađenja, neobičnosti ili kreativnog pomaka kako bi zadržale pažnju i podstakle publiku. Neke od tih formi uključuju:
1. Interaktivni sadržaj
Reč je o sadržaju koji korisnicima pruža mogućnost da direktno učestvuju ili utiču na ishod, kao što su kvizovi, interaktivne infografike ili igre. Ovakva vrsta sadržaja može se smatrati neočekivanom jer podrazumeva angažman publike, a ne samo pasivnu konzumaciju.
2. Eksperimentalni sadržaj
Umesto tradicionalnih formi izražavanja, ovakav sadržaj koristi neobične ili inovativne medije, kao što su umetnička dela koja kombinuju vizualne, auditivne i taktilne elemente ili inovativne prezentacije poput proširene stvarnosti (AR) ili virtuelne stvarnosti (VR).
3. User-generated content (UGC)
Svaki sadržaj kreiran od strane korisnika ili publike obično sadrži elemente nepredvidivosti, s obzirom da dolazi iz različitih perspektiva. U ovu grupu sadržaja spadaju, komentari, recenzije, amaterske fotografije ili videozapisi. Svi oni mogu uneti iznenađenje u način na koji brend ili tema doživljavaju publiku.
4. Transmedijski narativ
Pričanje priče kroz različite medije – na primer, kroz kombinaciju filma, društvenih mreža, video igara i knjiga. Svaki od ovih medija otkriva deo priče i iznenađuje publiku jer zahteva o od publike da istražuje sadržaj na više platformi.
5. Randomizirani sadržaj
Ovakva vrsta sadržaja koristi slučajne elemente koji kreiraju jedinstveno iskustvo svaki put kada korisnik dođe u kontakt s njim. Karakterišu ga dinamičnosti i prilagodljivost korisnicima. Kao dobar primer možemo navesti preporuke na osnovu algoritma, koje mogu stvoriti osećaj iznenađenja i personalizacije.
6. Sadržaj s preokretom (plot twist)
Bilo u pisanom obliku, videima ili umetnosti, ovakav sadržaj je specifičan po neočekivanim obrtima u priči koji menjaju tok događaja i tako podstiču publiku da preispituje prethodne informacije. Ova forma je vrlo česta u filmovima, serijama i književnim delima.
7. Satiričan i parodijski sadržaj
Kreatori ovakve vrste sadržaja koriste humor i ironiju da iznenade publiku, često imitirajući ili ismevajući originalne formate, ali sa obrtima koji su u suprotnosti sa očekivanjima publike.
8. Emocionalni sadržaj
Ovde je suština da sadržaj bude tako koncipiran da izaziva snažne emocionalne reakcije i osećanja poput šoka, tuge, radosti ili nostalgije. Neočekivane emocionalne promene na vrlo efikasan način zadržavaju pažnju publike i podstiču dublju povezanost sa temom.
Svaka od navedenih formi zasnovana je na kreativnim elementima kako bi iznenadila, angažovala i podstakla publiku da razmišlja izvan ustaljenih okvira. Time se postiže snažniji utisak i dublja povezanost ciljane grupe sa sadržajem.
I šta onda?
Izrada web sajtova se suštinski svodi na dizajniranje profesionalnih i kvalitetnih web sadržaja. Imate dva izbora. Prvi je da nas pozovete da naša SEO agencija počne da kreira ovakve sadržaje za vas. Drugi je da obučite svoje ljude da krenu u izazove kopirajtinga.
Ako se odlučite za prvi način, naši kontakti su ovde. Ako izaberete drugi način, predstoji vam mali online kurs kopirajtinga, koji smo žargonski nazvali saveti mladom kopirajteru.
Saveti mladom kopirajteru
Objasnimo šta je kopirajting. Kopirajting – to je ona veština koju skoro svako ko je imao bar četvorku iz srpskog veruje da poseduje. Kopirajteri – to su oni ljudi koji su nekada nevoljno pisali školske sastave i bližim i daljim rođacima, deci kućnih prijatelja njihovih roditelja, a često i komšijama. Nikada im niko za to nije plaćao jer svi misle da je to njima lako i „čas posla“.
Nažalost, taj pogled na stvari nikada se ne promeni. Veština dobrog pisanja nije jedna od onih koje se poštuju sa strahopoštovanjem kao popravka niškog televizora, veš mašine iz 69-te ili razvlačenje kora za burek.
Dakle, ako hoćete da imate rezulate (čitanost, zaradu, uticaj) od toga, onda morate umeti to stvarno dobro da radite. Da ne zabušavate. Da se ne razmećete. Da stalno učite i stalno demonstrirate to što ste naučili.
Ja ne čitam knjige – ja ih pišem
A ako hoćete da budete kopirajteri, morate pisati dobro jer će pisanje biti vaš zanat kao kuvaru kuvanje, kao gluma glumcu.
Čitajte mnogo i čitajte stalno. Čitajte one koji umeju da pišu da biste naučili kako treba pisati. Čitajte i one koji ne umeju da pišu jer ćete naučiti kako ne treba pisati.
Ako hoćete da pišete prodajne tekstove, čitajte one dosadne njuzletere. Ako hoćete da pišete za web, nemojte misliti da će biti dovoljno da čitate Tolstoja od jutra do mraka. Puno možete naučiti od Tolstoja, ali ne možete naučiti da pišete za web, a teško da ćete tako naučiti da pišete i za štampane magazine, za dnevne novine, za Facebook objave…
Zato, ako ćete biti kopirajter, čitajte tekstove koje pišu drugi kopiajteri. Ako usput nađete vremena da čitate i Tolstoja, biće to kao savladanje jedne tajne magije koja se ne predaje na Hogvortsu. Neće je biti na testu, ali ko zna kada će vas baš ona izdvojiti od ostalih.
Kada bi o našim kvalitetima sudile samo naše majke, ne i bilo nijednog pisca koji ne bi s pravom mogao tvrditi da je veći od Getea i Šekspira zajedno. O vašem pisanju, ipak, sudi mnogo više ljudi.
A o vašem pisanju morate najpre suditi vi i, znate šta, prema sebi nikada ne možete biti dovoljno strogi. Branko Miljković je govorio kako nekada po čitavu noć presedi pred pisaćom mašinom nesposoban da napiše ijedan red. Ako ste doživeli nešto slično, shvatate da je mislio na „dobar red“. Ali, ono što pišete ipak u nekom trenutku moraju ugledati i druge oči.
Stoga uvek imajte na umu ko je vaš čitalac (ne treba da ga impresionirate svojim stilom – nije on vaša profesorka srpskog – treba da ga naterate da pročita tekst do kraja).
Uvek se zapitajte sledeće: da li će ovo što pišem biti savim jasno svakome ko čita. Ili barem onome ko treba da bude vaš idealni čitalac.
Ne precenjujte ga – on ne mora da bude upućen u materiju jednako koliko i vi. Ne potcenjujte ga – ako mislite da će biti fasciniran vašim tekstom čak iako se nimalo ne pomučite oko njega – grešite.
ZAPAMTITE: Vreme koje vam je čitalac posvetio je vreme koje je možda odvojio od četa sa devojkom, igranja omiljene igrice ili gledanja najnovije epizode neke serije – to vreme ste mu ukrali dobrim naslovom, ali morate da ga opravdate svakom rečenicom.
Svaki tenutak koji vam je poklonio čitalac je ništa drugo nego prilika i izazov da kroz njega osvojite pravo na sledeći.
9 saveta mladom kopirajteru
Praktični priručnik za sve one koji su spremni da priznaju da „može to i bolje“ da bi postali majstori za marketing sadržajem.
Ako već smatrate da u tekstu treba da postavljate pitanja svom čitaocu, potrudite se da ih nikada ne bude više od dva u nizu. Čitalac vam ne može odgovoriti kao sagovornik. On je tu da čuje šta vi imate da mu kažete, čemu ćete da ga naučite, kako ćete da ga zabavite. Nije tu da svedoči o vašoj zapitanosti.
Postavljajte samo ona pitanja na koja planirate da date odgovore. Shvatite, nikoga ne zanimaju vaša pitanja, jer ne pružaju nikakvu vrednost. Da se naučni radovi pišu postavljanjem pitanja, već sutra bi svaki vlasnik kućnog ljubimca mogao da objavi jedan na temu veterine. Ljudi će želeti da vas čitaju zbog odgovora.
Stoga, odgovorite na svoja pitanja. Učinite to dok ona još uvek odjekuju u uhu čitaoca. Ako postavite pet pitanja za redom, kako će iko prepoznati na koje od njih odgovarate u nastavku?
Da odgovorimo: nikako!
Postoji tvrđenje da posetilac najpre skenira stranicu, pa ako mu se dopadne ono što vidi, tek tada počinje sa čitanjem. Ovo je samo donekle tačno. Zapravo, čitalac skenira uglavnom onda kada uopšte i ne namerava da čita, a tada ga je teško povratiti čak i najboljim uređenjem teksta.
Vas zanimaju oni koji će vam dati šansu. Oni koje ne morate baš da vučete za rukav.
Umesto skeniranja, mnogo je važnije da obratite pažnju na tekst koji je najuočljiviji. To je uglavnom naslov, prva rečenica, prvi pasus i prvi podnaslov, ili neki interesantan sadržaj sa strane.
Jedino ako vas tekst nije kupio svojim početkom otpočinjete skrolovanje. Ako jeste, ako je prva rečenica bila tako dobra da vas je automatski naterala da pročitate i drugu, a zatim i treću i uvela vas u priču – onda vas je autor teksta kupio. Sada vam može podvaliti i jedan od onih tekstova koje Gugl obožava i koji imaju preko 1800 reči, a koji biste, po pravilu, odbacili upravo zbog obimnosti nakon napornog skrlovanja.
Zato je, uz naslov teksta, njegov uvodni deo najbitniji da biste kupili čitaočevo vreme.
Koliko puta nam se desi da pročitamo tekst od nekoliko hiljada reči, da mu posvetimo više od pola sata našeg vremena, a da to i ne primetimo? Jednostavno, bilo nam je toliko zanimljivo da nismo ni primetili koliko smo se dugo zadržali.
Ne postoji optimalna dužina teksta za web. Postoje samo tekstovi koji pričaju praznu priču (mogu biti predugi i ako imaju samo desetak rečenica) i tekstovi koji predstavljaju kvalitetan web kontent od prve do poslednje reči, koliko god tih reči bilo.
Formula za moćan naslov ipak ne postoji. Nećete verovati koliko praznih priča kola naokolo na tu temu. Pokušali su da je pronađu, a onda se dogodilo nešto što niko nije očekivao. Nije je bilo.
To što svi naslovi liče jedni na druge ne znači da je formula provaljena i da je koriste svi koji su je se dokopali. Zapravo, to znači da ljudi koji ne znaju šta će sa svojim naslovima kopiraju druge naslove. Postoje ljudi koje i dalje možete kupiti na foru i ljudi koji su na „foru“ alergični. Na vama je da odlučite kojima se obraćate i do čijeg vam je vremena stalo.
Znate već da je čitalac na webu nepoverljiv. Njegov najveći strah je da će uzaludno utrošti svoje vreme i za to ga ne možemo kriviti pored toliko bezvrednog sadržaja. Međutim, upravo zato on želi da unapred zna šta može da očekuje.
Zato budite konkretni, iskreni i pošteni prema njemu od početka. Ako ga prvi podnaslov nije prevario, moći će da veruje i sledećem. Zapravo, podnaslove treba koristiti sa ciljem da čitalac uvek može da pretpostavi čemu može da se nada u nastavku teksta.
Na identičan način podnaslove vidi i Gugl.
Iz ovog razloga je jedna od osnovnih postavki SEO strategije smeštanje ključnih reči u podnaslove. Iako Gugl menja važnost faktora kojima određuje vrednost jednog teksta, podnaslovi će uvek ostati bitan signal. Iz prostog razloga što oni i čitaocu daju istu vrednost kao i pretraživaču: pokazuju mu o čemu je reč u tekstu.
Dodatna mogućnost
Osim što će reći Guglu o čemu je reč u tekstu i optimizirati ga za željene ključne reči, a isto takvo obaveštenje pružiti i čitaocu, podnaslovi donose i jednu novu mogućnost. Oni su idealan izdvojeni deo teksta za kupovanje pažnje i poverenja čitaoca.
Dakle, osim što kroz podnaslov saopštavamo o čemu se radi u narednih par pasusa, možemo ih iskoristiti i za stvaranje prisnijeg odnosa sa čitaocem.
Postavite pitanje u jednom od podnaslova. Napravite kvalitetnu šalu. Direktno recite čitaocu da se neće pokajati ako nastavi sa čitanjem teksta. Ovako se razbija zid predrasuda koji počiva na osnovnoj predrasudi da je čitanje neka naporna aktivnost.
Zamislite sledeće. U mirno oktobarsko jutro gospodin P. otvara prozore svoje kuće i priprema drva za ogrev. Dok se hladi prva kafa na njegovom stolu, on lagano ređa sitne cepanice u šporet, izglanca ploču i zapali vatru jučerašnjim novinama. Čuju se i glasovi komšija. Negde na polovini šoljice već je vreme za krupnije komade drveta. I doručak je skoro gotov. Vreme prolazi lagano dok se novi dan rađa.
Kada je vatra već počela jače da bukti i dok hrana se tiho vari, gospodin P. izlazi iz kuće. Nakon pola sata on se vraća. U jednoj ruci nosi povrće sa pijace, u drugoj flašu vina i svoj omiljeni časopis. Dodaje veliki komad drveta u šporet, toči sebi čašu do polovine i u svojoj udobnoj fotelji okreće svečano prvu stranu omiljenog nedeljnika. Sada, kada je sve oko njega potaman, ništa ga ne može sprečiti da od reči do reči uživa u svom časopisu.
Vidite: gospodin P. je sušta suprotost vašem čitaocu.
Ne krivim vas ako ste preleteli preko prethodna dva pasusa – oni su i pisani za nekoga poput gospodina P.
Ali vi niste gospodin P. kao što nisu ni vaši čitaoci. Oni su sada ispred svog računara ili mobilnog telefona i nemaju vremena za opisne prideve i slikanje okolnosti koje bliže određuju akciju. Oni žele akciju i tekst treba da predstavlja neku vrste akcije. Stvorite akciju.
Postoji velika sujeta i gotovo neobjašnjiva oholost karakteristična za mlade ljude koja počiva na nerealnom doživljaju vlastite vrednosti. Nekoliko pročitanih knjiga klasika i par ideja za koje veruju da su originalne često navode mlade ljude pune entuzijazma da smatraju da oni prosto i ne mogu da napišu bilo šta što ne bi bilo genijalno.
Rezultat su nesređeni tekstovi bez jasne poente, neobrazložene ideje, projektovanje idealnog čitaoca koji nadopunjuje nedovršene rečenice, gramatički haos, jezički užas, subjektivni ugao posmatranja i tekstovi koji su mahom neupotrebljivi za bilo šta osim razmetanje na pismenim zadacima u školi.
Nasuprot tome, mnogi vrhunski autori tekstova za web nisu strastveni čitaoci i ne smatraju sebe piscima. Oni su kreatori web sadržaja. Pazite se da ne pomislite da je ovo obezvređivanje tog poziva. Oni možda neće biti budući dobitnici Nobelove nagrade za književnost, ali ono što znaju naučili su kroz mnogo truda, rada, vežbe i to što znaju može se upotebiti na vrlo, vrlo moćne načine kada se usmeri ka konkretnom cilju.
Copywriting je zanat koji zahteva u najbolem slučaju 50% talenta i još minimum toliko rada.
Postoji poseban krug pakla za gramatičke naciste, ali postoji i posebna kaljuga u čistilištu za nabeđene gramatičke siledžije. Ne govorimo sada o onima koji stvarno ne znaju koje se reči pišu odvojeno, a koje spojeno i tome slično. Govorimo o naizgled pismenim autorima koji gramatička ograničenja smatraju ograničenjima vlastitih ideja.
A pošto su njihove ideje tako neobuzdane, valjda su u obavezi da ignorišu gramatiku koja je tako „štreberska“.
Ukoliko želite da se bavite pisanjem, nemojte sebe zamišljati kao najuglednijeg hirurga oko kojeg obleće desetoro asistenata, dodaju mu alate i zašivaju tkivo za njim. Uzbudljivo je, ail bolje nemojte.
Svako slovo koje progutate, svaki suvišni razmak koji napravite, uglavnom će umesto vas morati da ispravlja neko drugi (sam klijent ili web urednik) kome to najčešće nije u opisu posla (ima u Srbiji i desetak kompanija koje zapošljavaju lektora) i taj neko neće više želeti da sarađuje sa vama.
Ako smatrate da nema potrebe da tekst pročitate bar još dva puta nakon što ga završite, ako ste toliko sigurni u sebe i toliko iznad tih lektorskih banalnosti, onda verovatno treba da se bavite nekim drugim poslom.
Ako uz sve ove savete želite i naprednu optimizaciju za pretraživače onda su naš SEO kurs i cenovnik odličan nastavak.
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Visitor Rating: 5 Stars
Odlican osvezavajuci stil pisanja. Samo na osnovu ovog jednog texta sam ubedjen da treba da Vas angazujem. E to je copywriting