Optimizacija u ishrani

Da bismo upravljali nekim procesem, najpre ga moramo razumeti u celini, a sve češće je potrebno sagledati i širi kontekst. Za ovakve aktivnosti, pored uskostručne specijalnosti- ekspertize za vrhunske rezultate potrebno je poznavati više od jedne oblasti (koncept multidisciplinarnog znanja), pogotovu rubne situacije na kojima se različite oblasti preklapaju.

Dosadno je pričati samo o optimizaciji za pretraživače. Ova tema je često egzistencijalno zanimljiva samo vlasnicima biznisa koji ima svoju online reprezentaciju ili pokušavaju da je izgrade.

Optimizacija suštinski znači da u jednom složenom multivarijabilnom sistemu postoje  optimalni parametri za njegov rad. U tom smislu, optimizaciju je dovoljno shvatiti kao kompleksni balans više faktora kojim ostvarujete maksimalni učinak.

Posebna delikatnost se dešava kod bioloških sistema, pogotovu kod ljudi. Kao verovatno još najsloženiji sistemi, ljudi imaju i dodatnu diferencijaciju u kojoj su vrednosti optimalnih paramatara obično individualne, a ne univerzalne.

Ali dovoljno teoretisanja, prelazimo na jedan konkretan osvrt u odnosu na različiti korpus optimizacija koje se svakodnevno oko nas spontano dešavaju.

U ovom članku pišem o optimizaciji u ishrani. Jedni je zovu dijeta, drugi zdrava ishrana, a treći- stil života.

Da ne bi cela tema izgledala previše apstraktno, postavimo najobičnije pitanje: Koliko hrane nam je potrebno da bismo odlično funkcionisali, a pritom i izgledali sasvim dobro?

Optimizacijom u ishrani bi praktično trebalo da individulano odgovorimo na sledeća pitanja:

– koliko bi trebalo da jedemo,
– šta bi trebalo da jedemo,
– kako da namirnice budu iskombinovane (a u poslednje vreme se sve više vodi računa o tome)
– kojom brzinom bi trebalo da jedemo,
– u kojim intervalima i kada bi trebalo da unosimo hranu u organizam.

Sa evolucijom naše civilizacije verovatno će se postepeno dodavati i novi uslovi tipa „gde“ (varenje hrane u prisustvu smoga je otežano), „sa kim“ (akcenat bačen na stres i snažne transpersonalne emocije) i tako dalje, ali se za sada zaustavljam na prethodnim tezama.

Postoji i naizgled paradoksalna teza, da je zdrava ishrana mnogo skupa, a često se ispostavi da čak i bukvalno zdrava ishrana suštinski optimizuje i porodični budžet u odnosu na cenu tako koncipirane potrošačke korpe. Naravno, tema o ishrani je veoma široka.

Ako ste pomislili da ću vam dati recept ili savet prevarili ste se. Ja nisam autoritet koji može o tome da govori, ali imam privilegiju da znam ljude koji se ovim bave i koji imaju bogata pragmatično teorijska znanja o ovoj problematici.

Semantički posmatrano, ono što je i poruka ovog posta je da rogobatni proces „optimizacije u ishrani“ približimo uslovno jasnijoj krilatici „zdrava ishrana„. Da bi on dobio svoj smisao, petoro inspirativnih osoba odgovoriće samo na po jedno ozbiljno pripremljeno pitanje.

Pitanje za Jovanu Vasiljević, direktora Dr Gifing centra.

Kroz vaš centar je prošlo preko 80.000 ljudi koji uglavnom imaju problem sa gojaznošću.  Kada uradite dijagnostiku, šta je ono u čemu se većina najčešće iznenadi?

U naš Centar dolaze ljudi koji imaju problemi sa gojaznošću. Mislim da je bitno da napravimo tu razliku, jer smo prvenstveno kao Centar orijentisani na preventivu, tj. na preventivnu medicinu. Posle urađene dijagnostike, uglavnom  se iznenade “očitavanjem” sastava tela koje urade dijagnostički aparati.

Ali ipak bih istakla, da je u stvari sledeći naš susrtet, kontrolni pregled, ono  zbog čega se većina iznenadi. Iznenade se postignutim  rezultatima koje im te iste “mašine” daju. Iznenade se činjenicom šta su sve za proteklih mesec dana uradili i koliko su uspešno primenili Program! Iznenade se tempom napredovanja, boljom kondicijom i sveopštim zdravljem i krvnom slikom. I da naravno, iznenade se i manjom brojkom koju vide na InBody-ju, kao i promenjenim sastavom tela!

Pitanje za Maju Petrović, pisca knjige „Gurmanske veze„, i autora najuticajnijeg bloga o zdravoj ishrani VitkiGurman.com

Da li možete da nam ispričate šta savremen čovek ne sme jesti ako želi da se iole zdravo hrani?

Najbolji opis ishrane većine modernih ljudi sam čula u jednom dokumentarcu gde su rekli da zamislimo kako ljudska vrsta postoji samo 24 sata.  U takvoj metafori,  žitarice smo počeli da jedemo pre sat vremena,  a prerađevine i osiromašenu,  industrijski proizvedenu hranu pre nekoliko sekundi.

Naravoučenije je jasno: ne možemo da dopustimo da se hranimo onim što naš organizam ne ume da prepozna kao pravu hranu –  jer je to glumatanje prehrane,  obmana i laž. Ako želimo da se stvarno hranimo zdravo,  onda u te svrhe treba da koristimo ono što naše ćelije znaju da prepoznaju kao hranu.

Jedan konkretan iskorak ka zdravoj israni je da izbacite margarin, jer on nije hrana već je laboratorijska greška. Ali to nije nimalo lako, i ne znači samo da više ne mažete margarin na hleb. To znači da nema industrijskih grickalica,  keksića, eurokrema, šlaga, sladoleda…

Samo jedno, izbacite margarin!

Pitanje za Jelenu Pantić, autorku bloga o emocionalnoj inteligenciji i pisca knjige „Putovanje u središte srca„.

Ljudi nisu istrajni u većini stvari, pa ni u dijetama. Kada se nađemo u kritičnoj tački, da li naručiti nešto slatko, nezdravo i oprostiti se od zdrave ishrane ili istrajati u nagonu čula, šta onda uraditi? Tj, šta savetujete, kao psiholog, da se uradi u ovim prepoznatljivim kriznim  situacijama?

Pre svega je važno dijetu početi sa zdravom motivacijom, realističnim očekivanjima i sa pozicije ljubavi prema sebi. Mnogi veruju da bi im postizanje vitke linije rešilo sve probleme koje imaju, a to najčešće nije tačno. Osećanje manje vrednosti, verovanje da neko nije dovoljno dobar, da ne zaslužuje ljubav su često u osnovi nezdravih i preambicioznih dijeta i opsednutosti mršavošću. Ni jedna ekstremna dijeta na duže staze nije uspešna. To znači da povremeni izleti u nedijetalnu ili nezdravu ishranu ne samo da nisu štetni nego mogu da budu i korisni. Naglašavam povremeni.

Kada je glad fiziološka to nije problem i niko se ne prejeda niti goji od takve  gladi. Problem nastaje kada hranom pokušavamo da utolimo neke psihološke gladi (glad za bliskošću, glad za komunikacijom, glad za sigurnošću…). Za savlađivanje tačke o kojoj me pitaš treba dublje poznavanje emocionalne pismenosti  koja nam pomaže da prepoznamo i prihvatimo emocije, kao i da na njih reagujemo na konstruktivne i adekvatne načine (traženje društva i podrške umesto otupljivanje osećanja ugljenim hidratima).

Pitanje za Lidiju Maričić, menadžera edukativnog centra Finesa.

U okviru izdavačke kuće Finesa pokrenuli ste biblioteku zdravlje.  Koliko u vremenu kada je internet sve dominantniji kanal informisanja, tradicionalna knjiga ima uticaj u edukaciji na polju ishrane?

I pored toga što je Internet sve zastupljeniji kao mesto informisanja o svim aspektima života, pa i o zdravlju, naše iskustvo pokazuje da je upravo ova tema nešto zahtevnija i da iziskuje mnogo više edukacije, od povremenih posećivanja Internet portala. Ono što je vrednost ovakvih knjiga, pogotovo knjiga koje je napisao eminentni stručnjak u svojoj oblasti, jeste poverenje ali i mogućnost svakodnevnog vraćanja na njih radi podsećanja, inspiracije i motivacije za postizanje boljih rezultata, jer često dozvoljavamo sebi luksuz da zaboravimo i osnovna pravila kada je ishrana u pitanju.

Naše najnovije knjige iz Biblioteke Zdravlje dr Ane Gifing, „Hrono Kuvar„, „Hrono ishrana za početnike“ i „Porcija zdravlja„, su upravo takva vrsta podrške svakom čitaocu. Podrška koja omogućava svakome da razume apsolutne sve metaboličke procese u svom telu, kako bi adekvatno pristupio rešenju eventualnih problema i uvođenju zdravih navika.

Pitanje za Ivana Nastića, osnivača Wild Serbia čoveka vrhunske kondicije, avanturistu i jedinog Srbina koji se spustio do sada na najdublje poznato dno planete Zemlje.

S obzirom na to da ste stalno u prirodi, koji stil ishrane preferirate i možete li da nam otkrijete tajnu odličnog izgleda?

Sama veza sa prirodom može, ali i ne mora da diktira režim ishrane. Ono što je sigurno- što ste više u prirodi, to će vas ona više učiti da budete prirodniji.

Ishrana svakako utiče ne samo na fizički izgled, već i na način razmišljanja. Jedna vrsta hrane nas čini razdražljivim, druga povučenim, treća izbalansiranim. Treba se što više edukovati u ovom pravcu i stalno posmatrati sebe i reakcije na određenu vrstu hrane. Ponekad je teško zaključiti da li hrana utiče na nas ili su u pitanju neki drugi faktori, ali bi čovek stalno trebao da radi na sebi i pomera svoje pragove percepcije.

Ja lično preferiram što više integralnu, neprerađenu hranu koja je bogata vitaminima, mineralima, proteinima… Pre par godina sam jeo isključivo integralnu hranu (bez šećera, neprerađenu, sirovu). Međutim, zbog stalnih putovanja i brzog ritma življenja, nisam stigao da ispratim ritam pripreme i nabavke neprerađene hrane, pa mešam i „brzu“ i „sporu“ hranu.

Možda moji prioriteti i nije trebalo u ovom pravcu da se okrenu, jer dobra ishrana je preduslov za dobro zdravlje, ali sve se nosim mišlju da ću u jednom trenutku da se vratim u prvobitni, nešto striktniji režim ishrane. Životinjske proizvode, osim ribe i jaja, ne jedem.

Pored ishrane, bitno je pomenuti i fizičku aktivnost. Tri do četiri treninga nedeljno su sasvim dovoljna da budete u super formi.

Posle mojih sagovornika teško je nastaviti.

Ali, pošto je ovo blog o SEO optimizaciji, u tom duhu,  priveo bih članak kraju sledećom rečenicom:

Pozicije na Gulgu možemo povećati ili smanjiti. Ako zagusti možemo ih i kupiti. Sa kilogramima je slično, samo što u odnosu na pozicije, mnogo ih je lakše povećati nego izgubiti.

Sa zdravljem ovakve igrarije ne važe. Zato, mislite na svoje zdravlje!