U senzorskoj percepciji, zvuk, tj. čulo sluha kod prosečnog pojedinca utiče sa nekih 10% u procesu prikupljanja informacija. Ni previše, ni premalo informacija ako posmatramo ukupni protok. Čulo vida putem svetlosti u svakodnevnim aktivnostima participira u proseku i do 80% od ukupnog volumena prikupljenih podataka. Manipulacija svetlošću je veoma teška, tj. moguća je uglavnom u graničnim situacijama (mrak ili jake refleksije) i zato se izbegava. Mirisi i ukusi biće preskočeni, jer još uvek ne mogu biti digitalizovani, te nećemo ih ni razmatrati do daljnjeg u internet marketingu.
Zvog svega ovog u procesu plasiranja informacije ništa nema toliku mogućnost manipulacije na naš um, raspoloženje i preferencije kao muzika. Znali su to svi diktatori, sve vojskovođe, predvodnici revolucija, majstori propagande. Zato nije neobično da kada dođe trenutak da se pošalje marketinška poruka i ojača snaga brenda, muzička pozadina dobija glavnu ulogu.
Sa druge strane moć videa raste iz dana u dan i u svetu društvenih mreža i pretraživača i tek će rasti. Postovi koji u sebe sadrže autorski video su benificirani na pretraživačima. Razloga je više. Prvi je što video u odnosu na klasični tekst unosi dodatu vrednost tokom prenosa poruke, tj. korisnički doživljaj zbog jednostavnosti konzumiranja i prisustva neverbalne komunikacije je mnogo veći. Sa druge strane Google dosta podstiče partnere da se oglašavaju na YouTube. Facebook favorizuje postove sa video sadržajem kada je u pitanju „reach“ tj. postaje sve ozbiljnija konkurencija YouTube-u. Ako vam je ovaj uvod zanimljiv, pročitajte šta Dušan Stojanović piše u nastavku teksta – Milan Todorović.
Šta je video snimak bez muzike? Pokušajte da pogledate neku reklamu za Nike, Coca-Colu, Samsung, Apple i uverite se sami.
Neosporna moć muzike na svakoga od nas, i onda kada smo toga svesni i kada nismo, počiva na činjenici da muzičke melodije aktiviraju nekoliko centara u mozgu od kojih je najbitniji centar za emocije. Posmatrate sliku jednog mobilnog uređaja ili automobila na TV-u, a svaki put kada se to desi kreće i umirujuća ili uzbudljiva melodija, obećanje sreće, mira ili velike avanture. Čitav kompleks tih emocija aktiviraće se kod vas svaki put kada ugledate određeni brend. Nećete ni imati pojma zašto vas Coca-Cola ili Red Bull asociraju na ludu zabavu, ali ćete se osećati tako dok ih kupujete i ispijate. Mesecima ili decenijama ranije, složen marketinški sistem, potpomognut muzikom koju je vešto koristio, potrudio se da se upravo to dogodi. I događa se svakog dana. Zar ne?
Muzika može da izazove svaku emociju i poveže je sa odabranim brendom
Muzika ima svoj jedinstveni i neprevodivi jezik i najbliža je cilju da izrazi neizrecivo. Usvajamo je pasivno dok primamo marketinšku poruku ili smo izloženi bilo kojoj vrsti propagande i na nesvesnom nivou povezujemo emocije koje ona donosi sa određenim brendom, ličnošću, idejom. Svaki sledeći put kada ugledamo na rafovima samoposluge određeni proizvod, asociraće nas na emociju koju smo upili iz reklame. Tako, čak i proizvodi koji ne mogu u sebi imati nikakav emocionalni potencijal, kao što su prašak za veš ili nova marka super lepka, u nama mogu izazvati osećaj topline, nostalgine, poleta…
Moći muzike bili su svesni svi, od kako je civilizacije. Pre nego što se čitava naša fizička (a možda i duhovna) stvarnost pretvorila u jedan veliki bilbord, o moći muzike su znali i učili državnici, vojskovođe, majstori propagande, revolucionari. Stari Grci govorili su prvi o psihagogijskoj (zavodničkoj) moći muzike, Platon je proučavao koja bi vrsta muzike bila najpogodnije za obrazovanje omladine u njegovoj savršenoj državi, državnici je koristili da umire ili razgneve narod, po potrebi.
Bilo da marketing jeste ili nije udaranje štapom po pomijama, kako je zaključio Orvel, svi smo mi danas okruženi reklamama više nego što i primećujemo, bez da nas je iko pitao želimo li takav svet. A muzika je jedno od najjačih oružja velike industrije advertajzinga.
Nedavno smo odgledali poslednju epizodu čuvene serije Mad Man. Glavni junak na kraju beži iz sveta advertajzinga u hipi komunu koja predstavlja potpunu negaciju vrednosti kapitalističkog sistema čiji je marketing glavni sluga, a možda i pritajeni gospodar. Njegovo preobraženje, međutim, završava se odjavnom špicom, čuvenom reklamom, u kojoj desetine hipika pevaju pesmu o miru u svetu i ljubavi koji će doći i zavladati kroz Coca-Colu.
Govorimo o jednoj od najuspešnijih i marketinški najvisprenijih kampanja. Jedan brend, već dovoljno izgrađen i moćan, pronalazi drugi sistem vrednosti, njemu na prvi pogled suprotan i koristi ga za svoju reklamu. Istog trenutka, Coca-Cola u glavama gledalaca koje vodi omamljujuća hipi melodija postaje simbol slobode, ljubavi, borbe za bolji svet, pobune, neprihvatanja, apsolutne sreće.
Neprikosnovena moć muzičke podloge
Šablon je nastavio da živi u marketinškoj industriji. Moći muzike su svi postali svesni. Jednostavno, postoji promućuran sistem da se pomisao na brend poveže sa pozitivnim emocijama. Marketing magovi ga poznaju i u tom cilju koriste se muzikom više nego bilo čim drugim.
Kao posebna vrsta marketinškog sadržaja, muzika podstiče društvenu interakciju i po želji stvara osećaj lojalnosti, uzbuđenja, klase i stila, visokih standarda, ljubavi i topline. Automobilske kuće koriste klasičnu muziku u svojim reklamama vrlo redovno. Zašto? Jednostavno, zato što klasika nije nešto što svako razume, ali jeste nešto pred čijim se autoritetom svi povlače. Ona deluje ujedno i otmeno i ozbiljno, uzvišeno i pre svega snažno. A svako želi upravo takav automobil.
Na kraju, bitno je da razumemo da je muzika istovremeno i medij kroz koji doživljavamo neki sadržaj, ali da je i sama sadržaj, upotrebljena na pravi način. Nijedna melodija, ni u filmu, ni u političkoj kampanji, ni u reklami, nije slučajno odbrana.
Muzika je za video isto što i naslov za oglas ili tekst
Muzika privlači našu pažnju. U ovo brzo vreme kada je svaki sekund pažnje korisnika, kupca ili gledaoca dragocen, muzika je za video reklame isto što i naslov za oglase ili članke– nešto što privlači i obećava. Naravno, zašto nismo gledali reklamu kada možemo pustiti neki drugi video koji ne pokušava da nam bilo šta proda. Osim ako nismo čuli baš onaj ton koji obožavamo, zastali, i dozvolili da nam se predoči neka nova marka, recimo, muških košulja. Kada ih ugledamo na policama, iz nekog ćemo razloga zastati i osetiti se dobro. Biće to prava košulja za nas, obećanje uspeha, uzbuđenja, nezaboravne avanture.
Jer, znate, kada u Americi osetite duh Božića, njegovu muziku i atmosferu, duh i emociju, ne zaboravite da slušajući „Jingle Bells“ otvarate svoju žeđ za još jednu čašu Coca-Cole.
Visitor Rating: 5 Stars