Opšte

Online obrazovanje sad i odmah – [vodič za učenje jezika na daljinu]!

Po povratku sa nedavno održanih konferencija desila mi se neka vrsta konfuzije usled naleta različitih ideja koje bi na realizaciju. Lazar Džamić je trasirao koncept „digitalnih radnih akcija“ i podstakao me da pozovem Nemanju D. Milinovića i zamolim ga da Vam na jedan zanimljiv i atraktivan način ispriča aktuelni princip obrazovanja i samoobrazovanja na konkretnom primeru usavršavanja jezika. Druga važna stvar je što rad sa profesionalcima zaljubljenim u svoj posao omogućava kvalitetni filter od svakodnevne destrukcije, tj.  sve prisutnije histerije društva kojem smo izloženi. Uživajte – M. Todorović

Jedna od najvećih kulturoloških promena u obrazovanju dogodila se sa prelaskom iz tradicionalne učionice u polje digitalnog. Razvoj savremenih tehnologija i interneta omogućio je ne samo kreativnu, funkcionalnu i interaktivnu nastavu, već je promenio način održavanja nastave, kao i odnos koji savremeni pojedinac može imati prema obrazovanju, ali i samoobrazovanju.

Obrazovanje više nije jedan od izbora koji menja naše životne navike ili mogućnost da se bavimo dodatnim aktivnostima. Ono je danas dostupno svima i predstavlja odgovor na pitanje da li smo tokom dana spremni da odvojimo vreme, učeći i radeći na sebi. Taj rad nije vezan za boravak na posebnom mestu u posebno vreme, već svako može biti slobodni rasporedilac mere znanja kojoj želi da pristupi. 

Ova revolucija u obrazovanju poznata kao E-Learning (obrazovanje preko interneta) nastala je usled tehnološkog razvoja. Šta je e-learning, kada je i kako nastao? Koji oblici e-learning-a su do sada poznati kod nas? Na koji način se ovaj model može primeniti na polju jezičkog obrazovanja i koji alati pomažu da ovakvo obrazovanje svakodnevno postaje sve popularnije i zastupljenije? Znamo li za neke primere dobre prakse i da li e-learning trenutno ima eventualne nedostatke koji bi se mogli unaprediti?

E-learning ili onlajn edukacija (Online Education) podrazumeva upotrebu elektronskoobrazovnih tehnologija u procesu učenja. Termini e-learning i onlajn edukacija su najšire prihvaćeni za označavanje učenja putem interneta, iako postoji više alternativnih ili formalnih odrednica za ovu vrstu obrazovanja: EdTech, multimedijalno učenje (Multimedia Learning), CBI (Computer-Based Instruction), CBT (Computer-Based Training), IBT (Internet-Based Training), digitalna edukacija (Digital Education), učenje na daljinu (Distance Learning), obrazovanje na daljinu (Distance Education)… E-learning je toliko rasprostranjen da postoje ispiti kao što je TOEFL iBT koje kandidat može polagati samo putem interneta. Mnoge kompanije primenjuju onlajn testiranja u prvim krugovima selekcije, na osnovu kojih proveravaju kompetentnost potencijalnih kandidata za određenu radnu poziciju, kao i sposobnost praktične upotrebe digitalnih tehnologija. Ovo pokazuje da onlajn edukacija nije budućnost, već sadašnjost koja traje godinama unazad.

Zanimljivo je istaći razliku između onlajn edukacije i učenja na daljinu. Onlajn edukacija (online obrazovanje) postoji zahvaljujući razvoju kompjutera i interneta. Savremeni tehnološki procesi doprineli su razvoju učenja na daljinu, iako je ono starije kao oblik obrazovanja. Ne treba zaboraviti da je još u XIX veku engleski učitelj stenografije Isak Pitman (Isaac Pitman) davao svojim učenicima da prepisiju odeljke iz Biblije, koje bi mu potom slali poštom. On je održavao kontakte sa svojim učenicima, prenoseći znanja na daljinu, shodno tadašnjim modelima komunikacije. Ovo pokazuje da se ideja učenja na daljinu još davno pokazala smislenom, a da je tehnološki napredak doprinineo razvoju i samoodrživosti ovakvog sistema. Kasnije su mnogi univerziteti počeli da prepoznaju značaj i domete učenja na daljinu. Popularizaciji učenja na daljinu doprineli su telefon, radio i televizija, a sa razvojem IT sektora ovaj trend postao je nezaustavljiv. 

Primeri uspešne onlajn edukacije

Osvrnuo bih se na četiri primera uspešno sprovedenog onlajn obrazovanja. U pogledu akademskog obrazovanja, tradicionalno obrazovanje i obrazovanje na daljinu su odavno izjednačeni. Od kada postoji akademska onlajn edukacija, BA, MA i PhD diplome stečene posećivanjem fakulteta ili putem interneta imaju isti kredibilitet.

U Italiji je poznat onlajn Univerzitet eCampus (Università degli Studi eCampus), koji pruža osnovne i master akademske studije. Ova škola čuvena je po onlajn pristupu. Univerzitet je osnovan 2006. u Lombardiji. Akreditovan je i ima nekoliko kancelarija u celoj Italiji. Polaznici mogu studirati unutar kampusa, kombinovano ili samo onlajn, što je posebno važno za građane koji žive izvan Italije ili Evropske Unije. Onlajn programi organizovani su tako da omogućavaju redovne susrete sa profesorima koji sarađuju u okviru pet postojećih fakulteta, dvadeset dva diplomska i četrnaest master modula. Studenti koji se odluče za onlajn studije dužni su da nekoliko puta godišnje polažu ispite u određeno vreme na jednoj od četiri lokacije. Svi materijali za učenje dele se između profesora i studenata na onlajn platformama predviđenim za diskusije, razmenu nastavnih sadržaja, radova, ideja itd.

Pored primera formalnog akademskog obrazovanja, osvrtom na projekte Coursera, Italki i We-Speek pomenuo bih nekoliko kvalitetnih primera neformalnog onlajn obrazovanja. Kako funkcionišu pomenuta tri modela edukacije? Šta im je zajedničko, a po čemu se razlikuju?

Ako posetite Coursera-in sajt, pročitaćete da je misija ovog projekta univerzalni pristup vrhunskom svetskom obrazovanju. Ovo je edukativna platforma preko koje najbolji svetski univerziteti nude MOOC (Massive Open Online Course) programe. Programe vode profesori sa univerziteta kao što su Harvard, Princeton, Oxford, Cambridge… Najčešće je reč o tematski sažetim kursevima iz sfere prirodnih, društvenih, tehničkih nauka, umetnosti ili dizajna. Svaki polaznik može birati potpuno besplatne kurseve, pratiti predloženu literaturu i video sadržaje putem digitalne platforme na koju se loguje. Polaznici ne moraju polagati ispite tokom ili na kraju kursa. Međutim, svi koji uspešno polože onlajn ispite usklađene sa postavljenim rokovima dobijaju sertifikat. Projekat podstiče ideju celoživotnog učenja. Sa druge strane, omogućava upoznavanje određenih naučnih oblasti kroz saradnju sa najpoznatijim svetskim stručnjacima. Na taj način, pojedinac ima mogućnost upoznavanja određene discipline za koju veruje da je zainteresovan, pre nego li odluči da se njom bavi detaljnije.

Projekat Coursera pokrenuli su 2012. profesori informatike Andrew Ng i Daphne Koller sa Univerziteta Stanford. Ovu onlajn platformu vodi Nginx server na Linux-u, a preko Amazon Web Service platforme. Platforma je predviđena za visok broj upita, poseta i razmene informacija, pa tako postoje kursevi koje istovremeno prati na hiljade polaznika.

Sajt Italki je takođe vredan primer onlajn edukacije. Dok je Coursera besplatna platforma koja pruža različite obrazovne programe potencijalnim polaznicima, Italki je profitabilno onlajn tržište za one koji uče ili predaju strane jezike. Sajt je usmeren isključivo na jezičko i kulturno obrazovanje. Otvoren je ne samo za pojedince koji primaju znanje, već i za one koji su spremni da ponude intelektualne usluge.

Zainteresovani za učenje stranih jezika pozvani su da otvore profil na Italki-u i stupe u kontakt sa govornicima i poznavaocima jezika koji ih zanima. Bez obzira da li uči strane jezike, svako može postati predavač, poštujući postavljene kriterijume. Na Italki-u postoje dve vrste predavača: Community Tutor i Professional Teacher. Community Tutor može predavati svoj maternji jezik bez adekvatne stručne spreme, dok je Professional Teacher dužan da u procesu apliciranja priloži dokumente koji dokazuju kvalifikovanost da predaje maternji ili strani jezik.

Sajt štiti predavače od mogućih prevara. Naplata se vrši prebacivanjem kredita sa ličnog naloga učenika na lični nalog predavača. Potom, predavač povlači novac na lični Skrill, PayPal, Alipay ili Webmoney nalog. Pri transakciji Italki naplaćuje 15% zarade u odnosu na cenu koju je predavač postavio.

Sajt Italki osnovala je grupa američkih i kineskih preduzetnika 2007. Sedište kompanije je u Hong Kongu, a razvojni centar u Šangaju. Italki je trenutno jedna od najvećih baza učenika i predavača jezika. Trenutno, Italki ima oko 93000 pratilaca na Facebook-u. Povećanje pratilaca iz nedelje u nedelju merljivo je u stotinama. Iako omogućava povezivanje ljudi zainteresovanih za jezike i kulture, Italki nema integrisane alate za onlajn poučavanje. Predavači moraju koristiti druge aplikacione softvere za komunikaciju sa učenicima. Podaci o predavačima su javni unutar sajta, pa je moguće preuzimati učenike i usmeravati ih na druge edukativne platforme, što pokazuje da koncept Italki-a ostavlja prostor za razvoj poverenja u odnosu sa predavačima (partnerima) i učenicima (klijentima).

We-speek.com
We-speek.com

Na kraju bih dao primer društvene mreže koja povezuje ljude zainteresovane za besplatno učenje stranih jezika i kultura. Društvena mreža We-Speek u potpunosti podseća na Facebook. Vizuelna razlika ogleda se u dizajnu, jer na We-Speek-u dominira zelena boja. Druga razlika u odnosu na Facebook tiče se svrhe. Ova mreža osmišljena je u cilju povezivanja ljudi otvorenih za razmenu znanja o stranim jezicima. Svako može otvoriti nalog, koji omogućava pisanje o sebi, svojim interesovanjima, deljenje statusa i fotografija. Princip ostvarivanja kontakata je drugačiji nego na Facebook-u, jer We-Speek dozvoljava praćenje onih koji Vas ne prate, odnosno omogućava da imate za friend-ove one koji Vas nemaju u svojoj grupi. Putem ove mreže, ljudi mogu razmenjivati kontakte, pa slobodno vreme provoditi družeći se sa osobama koje žele da pruže dobrovoljnu pomoć oko učenja stranog jezika.

Alati i tehnike online obrazovanja

S obzirom da termin online (on-line) doslovno znači na liniji, pretpostavićemo da su prvi temelji onlajna postavljeni sa pojavom telefona. Čak i danas na pojedinim sajtovima za honorarne radnike postoje klijenti koji traže profesore jezika za časove u vidu telefonskih razgovora. Ova tehnika jezičkog podučavanja dobra je, ukoliko klijent ima odlično znanje stranog jezika, pa su eventualne korekcije moguće samo kroz razgovor.

Jedan od najpopularnijih alata za onlajn predavače je Skype. Skype je nastao 2003. godine, a 2011. ga je otkupio Microsoft. Ovaj softver omogućava video i pisanu komunikaciju, a prilagođen je za računare, tablete, telefone/smartfone… Skype omogućava kvalitetnu nastavu jezika, jer osim glasa, predavač može da vidi učenika, a u odeljku za četovanje može da šalje linkove vezane za lekciju ili da dopisuje ispravke, komentare i objašnjenja.

Kombinacijom više alata, onlajn učenje postaje prava magija! Tako npr. ukoliko u nastavi koristimo istovremeno Skype i Google Drive zapitaćemo se kako je uopšte postojalo obrazovanje bez kompjutera. Google Drive je sinhronizovani onlajn servis koji se pojavio na tržištu 2012. godine. Ova onlajn platforma omogućava skladištenje i deljenje dokumenata između korisnika. To znači da dovoljno maštovit predavač (ne samo jezika) može imati čas putem Skype-a, istovremeno koristeći sadržaje koje deli sa učenikom putem Google Drive-a. Ukoliko učenik piše u podeljenom dokumentu preko Drive-a, predavač može istovremeno pratiti celokupnu pisanu aktivnost.

U akademskoj onlajn edukaciji često se koristi Moodle (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment). Moodle je softver za onlajn edukaciju, ali i sistem za upravljanje kursevima i materijalima za učenje. Softver je besplatan, ali je za instalaciju potrebno programersko obrazovanje. Filološki fakultet u Beogradu koristi Moodle, što studentima omogućava da budu u toku sa izabranim kursevima, izvršavajući zadatke i održavajući redovnu komunikaciju sa profesorima, bez obzira da li istovremeno rade ili borave u inostranstvu. Zahvaljujući Moodle-u, student je u svakom trenutku u toku sa obaveštenjima validnim za uspešno obavljanje i okončanje studija.

Pored ovih alata koji podržavaju onlajn edukaciju, valja napomenuti da IT inženjeri širom sveta rade konstantno na unapređenju živih aplikacija za učenje. Postoje aplikacije za učenje stranih jezika koje se preuzimaju u telefon poput Viber-a ili WhatsApp-a. Kupac instalira aplikaciju i potom ima uvid u dostupnost predavača za jezik/oblast koju želi da uči. Predavač preko posebnih programa podešava svoju onlajn dostupnost. Nakon što učenik rezerviše lekciju, predavač prima informaciju o rezervaciji časa, preko predviđene onlajn platforme, elektronske pošte ili SMS-a. U zavisnosti od programskih rešenja za koja se obrazovna kompanija odlučila, predavač ima uvid u podatke i potrebe klijenata, kao i uvid u materijale neophodne za organizaciju kvalitetnog i dinamičnog časa. Različite kompanije imaju širok spektar mogućnosti za vršenje naplate i prodaje aplikacija. Reč je o sistemu obrazovanja koji omogućava instant učenje, stičući sve veći broj korisnika.

Ko će sutra u školu?

Pokušao sam da ukažem na nekoliko vrhunskih primera onlajn edukacije. Sa druge strane, eCampus, Coursera, Italki i We-Speek kap su u moru primera digitalnog obrazovanja danas. Alati kao Skype, Google Drive ili Moodle tek su delić svega što bi se moglo upotrebiti za ostvarivanje uspešne onlajn edukacije. Ko će sebe ponovo naterati u školu, znajući koliko može naučiti od kuće, iz parka ili sa nekog prijatnijeg mesta? Onlajn edukacija ima neosporne kvalitete i prednosti u odnosu na tradicionalno obrazovanje. Međutim, onlajn još uvek ostavlja prostor za kritičko preispitivanje, koje može imati tehnološki karakter, ali i socijalni.

Tako je npr. kod učenja stranog jezika važno savladati pravilan izgovor. Predavač srpsko-hrvatskog primetiće da je izvornim govornicima ruskog teško da uoče razliku između glasova č i ć ili i đ. Predavač se može suočiti sa nedostacima onlajn edukacije, koja uprkos naprednim audio i video tehnologijama ne može baš savršeno navesti učenika da sinhronizovano uoči tačan položaj usana, jezika unutar usne duplje i prirodan odjek glasa koji treba da izvede.

Postoji takođe socijalni aspekt. Govoreći o individualnom digitalnom obrazovanju, moramo biti spremni na mogući gubitak dinamičnosti u radu. Iako je podsticajno da učenik bude u okruženju gde je opušten, opuštenost ponekad doprinosi padu koncentracije i fokusiranosti.

Onlajn edukacija omogućava forume ili grupne video sastanke. Međutim, komunikacija unutar onlajn zajednice nema uvek isti kvalitet kao živa komunikacija. Izgovorena reč putem interneta ne prenosi se jednakom brzinom kao unutar istog fizičkog prostora, pa ovaj tehnološko-prirodni faktor preti narušavanju usklađene komunikacije. Isto važi za pisanu razmenu informacija. Da li ste ikada četovali putem Facebook-a ili Google Talk-a i primetili koliko puta se dogodi da Vi i Vaš sagovornik pišete u isto vreme. Sagovornik Vam može postaviti pitanje, pa se setiti da zna odgovor. Vi biste kucali odgovor, a on bi već poslao informaciju da se seća odgovora. Vi biste pola otkucanog odgovora poslati u trenutku kada sagovornik započne drugu temu… Tako nastaje ono što Italijani nazivaju casino, a što predstavlja rizik za onlajn komunikaciju i obrazovanje.

Možda je najbolje iskoristiti prednosti svega. Onlajn omogućava širok protok informacija. Međutim, treba posećivati tradicionalne škole, bar dok još uvek postoje. Ako ni zbog čega, tamo ćemo sresti prave ljude. Imaćemo priliku da se socijalizujemo, a to nam je potrebno, jer uprkos napretku, još uvek smo ljudi. Živa komunikacija je prirodna, a i kroz nju se takođe može neizmerno naučiti.

Za više detalja preporučujem linkove:
– http://www.prevodioci.co.rs/blog/skype-kurs-engleskog/
– http://samoobrazovanje.rs/sta-je-samoobrazovanje/

Nemanja D. Milinović

Nemanja D. Milinović

Nemanja D. Milinović je kulturolog školovan pri Bogoslovskom, Filozofskom i Filološkom fakultetu u Beogradu. Radna iskustva sticao je u Italiji i Rusiji. Posebno je zainteresovan za e-learning i content writing. Kao slobodni stručnjak sarađuje na više međunarodnih projekata u sferi obrazovanja (SAD, EU, Rusija, Izrael, Japan, Kina...). Redovno proverava mail (ndmilinovic@gmail.com), odgovara na poruke i otvoren je za nove kontakte.

Komentariši

Klikni ovde da bi ostavio trag

Preporuka

Prijavite se na mejling listu


Pratite nas: